„После озбиљних документованих, аргуметованих критика које смо дали на стварност Србије, привреду Србије, друштво, пропадање институција, видели смо да таква указивања немају одјека код званичне власти. То вам је као када слепцу показујете лепоте Србије, када глувом желите да прикажете симфонију у ситуацији када политичари који су огрезли у криминалу и корупцији и користе своје позиције само да пуне џепове, да пљачкају овај народ… до голе коже…“
Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Проф. др Ђорђе Јанковић (1947 – 2016), врсни научник, стручњак за средњевековну археологију, србски родољуб и борац за истину о правој историји Срба…
Младен Обрадовић је постао члан Отачаственог покрета Образ још 1999. године, а након погибије оснивача Небојше М. Крстића изабран је за председника главног одбора и главног секретара Отачаственог покрета Образ. Деловање овог покрета забрањено је одлуком Уставног суда Србије од 12. јуна 2012, а након тога долази до оснивања покрета „Српски Образ“.
Посебна је тема какве вредности и какво друштво стварамо – да ли ће новац свакоме постати циљ, да ли ће профит свако стављати изнад свега. Дакле, да ли можемо да постанемо богати, […]
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
Пише: Душан Марић — По међународном праву, геноцид је кад неко по унапријед смишљеном плану уништи одређену етничку групу, затре јој ген. Да су Младић, Караџић, српски војни команданти и политичари хтјели […]
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Корупција је рђа која све нагриза, па ће стога и само језгро државности убрзо бити рђом поједено и лакше сломљено.
Баш зато је корупција зло које би, заправо, много више требало да погађа патриотску критичку јавност него грађанисте. Није ли елементарна истина да само тамо где нема корупције било које врсте, политичка елита може доносити збиља добре и разборите одлуке? А данашњој Србији су такве одлуке итекако потребне.
Наиме, у мејлу, који је потписала Ребека С. Гунтер, саопштено је да је Комитет расправљао више пута о црногорском језику и став је био да се „ради о варијанти српског језика који се говори у Црној Гори“. Такође, предложили су примјену варијантног кода срп-МЕ, осим уколико се не пошаљу додатне информације за разумијевање значајних лингвистичких разлика између два језика.
Упутили су и позив свим Ратним Ветеранима члановима осталих Удружења која тренутно нису чланице СРВС да позову своје руководство да приступе Савезу да што јединственији лакше дођу до наведених циљева.
Тренутни број чланова Удружења чланица Савеза Ратних Ветерана Србије износи преко 83 хиљаде регистрованих чланова.
Ми Срби имамо своје сестре. Српкиње. Обавештење за суманутог Грухоњића: прелепе су, дугоноге и бистрих очију. Није то сама наша, пристрасна оцена, већ доживљај и многих странаца. Албанке, тј. Шиптарке, не могу да нам буду сестре у том смислу у којем су нам Српкиње, напросто зато што немамо исту крв.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…