Одлуком Владе Српске биће формирано пет канцеларија за пружање правне и друге неопходне помоћи Србима који имају имовину у Федерацији БиХ, да би заштитили своје власништво.
Према попису из 1991. у Федерацији БиХ живјело је 475 хиљада Срба. Пописом из 2013. живело је 56 хиљада, а 419 хиљада Срба има некретину у ФБиХ, поручују из Одбору за заштиту и очување српске имовине у ФБиХ.
Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду.
Штавише, из Саветодавног мишљења МСП произилази да се садашња творевина која се представља као „Косово“, а која је производ једностраног чина самопрокламоване групе грађана обзнањеног 17. фебруара 2008. у Приштини у форми тзв. „Декларације о независности Косова“ – налази изван оквира Резолуције 1244, односно изван правног поретка којег је успоставио Савет безбедности УН. А, као што се зна, нико до дан-данас није укинуо нити променио ни Резолуцију 1244, ни правни оквир који је она дефинисала.
Ко год буде ставио свој потпис на отцепљење српских територија и међународно га призна ВЕЛЕИЗДАЈНИК ЈЕ и као таквом ће се судити! То нека знају сви српски политичари који су умислили да им је Србија дедовина, и да се играју најважнијим националним интересима. Па чак се у српској јавности свакодневно представљали као нове Месије.
Пре свега желимо да вас обавестимо да смо примили ваш допис и о томе обавестили господина Тима Картрајта, шефа мисије Савета Европе и колеге у Стразбуру које се баве питањем извршења одлука Европског суда за људска права.
Државо, ниси покварила само оно чега се ниси дочепала!
Ја те не бих више плаћала, ако може.
Ја бих да ти дам отказ, а ако се и други досете, оста ти без посла!
Шта може народ да уради?
Може да изрази неслагање са предајом Косова и Метохије. Народна резолуција је последње ненасилно решење за мир на овим просторима. Народна резолуција има извршни карактер, има већу снагу од декларација или апела. Услов за то је број људи, Срба, грађана Србије којима је стало до српског Косова и Метохије. Има ли нас или нас нема?
Европска рукометна федерација (ЕХФ) дисквалификовала је женску јуниорску репрезентацију Србије после одлуке Владе Србије да забрани организацију утакмице против тзв. Косова у Ковилову
Народ интуитивно осећа шта не ваља и реагује стихијски-логично. Да би се за нешто борили, морамо знати за шта се боримо, тако да ми као нација морамо дефинисати и поставити своје националне циљеве. Јасно их одредити и обзнанити. Дефинисати црвене линије испод којих се не иде.
Пре годину и по дана смо, заједно са још 3.500 представника IT индустрије, позвали Министарство привреде да прекине политику штетних субвенција. /…/ Индустрија је јасно показала шта мисли о томе. Сада је ред на државу да покаже да ли заиста жели да развија српски IT или ће одлучити да га саботира доделом субвенције страној компанији.
Рукометни савез Србије је уместо да одбије, пристао да његове екипе играју на омладинском турниру у коме учествује и екипа шиптарске самопроглашене парадржаве. Ово је велико национално понижење на дан годишњице злочиначке НАТО агресије над Србима и Србијом, бомбардовања Србије због отимања србског Косова и Метохије…
Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.
Хоћемо ли ми сутра бити хулигани, изгредници, људи који руше углед ове земље или ће они бити издајници, они који не поштују Устав републике Србије?
Владика Артемије је, уз патријарха Павла, био најомиљенији монах у народу. Веровао је и залагао се да Косово и Метохија никада неће остати без Србије. Међутим, недуго после бомбардовања и окупације јужне покрајине, владика Артемије се озбиљно супротставио покушају да српски средњевековни манастири постану косовско, читај албанско, наслеђе, и одупирао се амбивалентној политици коју су према Косову водили власти у Београду и врх СПЦ. Чаша жучи се прелила када се јавно супротставио потпредседнику САД Џозефу Бајдену да посети манастир Високе Дечане без његовог благослова. То нису могли да му опросте ни чланови Сабора СПЦ, а ни власт на челу са Борисом Тадићем.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…