Оно што је тужно је то да Трамп вероватно све ово и сам зна, бар инстинктивно. Може се само нагађати о тачној политичкој алхемији која га је довела до ове тачке. Али оно о чему нема нагађања је сурова чињеница да је, без обзира да ли је ово Трампова политика или не, Авганистан сада Трампов рат.
«Прво, сви су дужни – почев од дипломатије и свемогуће руске бирократије (која је, као што је познато, у стању да уништи све живо) па до средстава јавног информисања – да ствари називају правим именом» – истиче Филимонова. Она је мишљења да би се, ради тога, режим актуелног председника Александра Вучића требало да престане да сматра патриотским и проруским…
Мило Ђукановић и Хашим Тачи још уочи избора у Црној Гори постигли су договор: Албанци из Црне Горе ће да гласају за Милове, а заузврат се Црногорцима са Косова признаје црногорска заједница и добијају једно посланичко место, што отвара врата за формирање шиптарске војске на Косову и Метохији.
Кинеска национална телевизија CCTV, на локацијама на југу Србије, укључујући и Косово и Метохију, снима материјал за документарну емисију о последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом.
ДОНАЛД Трамп је поново – и у говору који је одржао у Фениксу – свечано прокламовао да САД више другима неће ни наметати своју „демократију“, нити мењати обичаје, а CIA увелико распаљује ново „арапско пролеће“. У Мароку се захуктава обојена револуција тог типа. Слична већ виђенима у Тунису, Египту, Либији и (у првој фази) Сирији.
Лист истиче да иако Србија не помиње директно НАТО, нема сумње да се ради о напорима Алијансе и америчке Централне обавјештајне агенције (ЦИА) у оквиру провођења субверзивних активности против Србије како би пореметила равнотежу, однос снага у земљи.
Русија ће наставити да инсистира да Хашки трибунал пусти на привремену слободу некадашњег командатна Војске Републике Српске генерала Ратка Младића због лошег здравља које се погоршало у последње две године, рекао је председник Комитета Русије за заштиту генерала Младића, руски посланик Павел Дорохин.
Пут за Албанију и према њој, пут је у слијепу улицу балканског блата који не води нигдје. Геополитички ћорсокак у који улазите, наводно добровољно.Трошити своје ресурсе, само зато да би Њемачка лакше стигла до Албанског тржишта или помагати Американцима да од Албанаца, преко Србије, направе снажну државу и самоодрживу тампон зону пред утицајима Русије или Турске, обична је бесмислица, која ништа доброг не доноси.
Реномирани амерички лист упозорава: „Продирање Запада у традиционалне сфере утицаја Москве крајње је провокативна и дестабилизујућа политика. Украјина је била у сфери руског утицаја, као и Грузија. Као и Белорусија. Као и Србија. Све су оне у мањој или већој мери постале мете Запада, укључујући Сједињене Државе које су предузеле озбиљне кораке да раскомадају Србију и да Грузију и Украјину укључе у NATO“
У Сједињеним Државама тренутно функционише паралелна власт помоћу паралелних тела – паралелних финансијских, безбедносних и војних структура. Значи ли то да је „дубока држава“ преузела вођење државе, односно, да ли је „дубока држава“ постала држава? Или тамо више нема државе?
Престанком окупације, ако се поново успостави власт државе која је територију контролисала пре окупације, држава стиче сва права која је имала и пре окупације. Одлуке власти и судова донете за време трајања окупације остају на снази, осим ако су донете под притиском окупатора и супротно правилима међународног права.
Према речима амбасадора РФ Иванцова у одлуци Управног одбора Савета за спровођење мира о примени програма „пет плус два“ говори се о подели државне и војне имовине, а не о њеном књижењу непосредно на заједничке институције.
Исељавање Срба из земље се и даље наставља. Мапа пута је врло предвидива. Права контрамера би била савез са Русијом и улазак у Шангајску организацију, али Москва за то не добија никакве сигнале из Београда. Треба ли Русија да се умеша? Руски приступ у међународним односима почива на принципу немешања, што значи да ће одговор бити „не“. То је реалност. И нико не зна шта ће се следеће догодити.
Амбасадор РФ у Савету безбедности УН Василиј НЕБЕНЗЈА: Многе делегације износиле су дивну слику са Косова, али то се не подудара са нашим виђењем ситуације. Косовски пројекат и даље показује своју неодрживост. Унмик остаје значајан инструмент за међународно праћење ситуације на Космету. Међународна заједница мора обезбедити поштовање Срба на Косову који су изложени нападима, као и њихова имовина
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…