Победа оних политичких снага које су проистекле из ОВК-а, јасна је порука и региону, и Европи, па и Америци, да су косовски Албанци спремни да иду даље у дестабилизацији региона, ради остваривања својих нереалних политичких и националних амбиција, којима су Срби и остали православни народи на Балкану главна препрека, па самим тим и мета.
Срби са Косова и Метохије се осећају поражено и немоћно. Безнађе које је готово преовладало понајвише долази од представника српске власти из Београда која све што чини, чини у корист шиптарских сепаратиста са КиМ. Тако су и ови избори, расписан од власти такозване „републике Косово“ представљени као „покрајински“ што никако то нису били нити могу да буду.
Изгледа да многима у Србији ни мало није било јасно шта се јуче дешавало на Косову и Метохији.
Такозване „парламентарне изборе на Космету“ расписала је непризната „скупштина“ албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Та и таква „скупштина“ не признаје никакву надлежност Владе Србије, па се она због тога и не може назвати покрајинска ни њихови „избори“ – покрајинским. Како би то уопште могло и да буде ако се на тим „изборима“ кандидују Хашим Тачи и Рамуш Харадинај?
„Стога косовски Срби морају да буду ти који ће пробудити целу Србију из дремежа, и позвати своје сународнике да натерају Београд да води одговорну, државотворну и родољубиву политику. Ако ико још има потенцијала за тако нешто, то су наши сународници на Космету. Али они то морају да учине у крајње незавидним условима – пружајући истовремено отпор лажној држави Косово и лажној (и лажљивој) политици Владе Србије. Они морају да знају да је Српска напредна странка на челу са председником Вучићем узурпирала правне и политичке институције целе Србије, и над целом Србијом врши противправно насиље, које једноставно највећу штету наноси грађанима на Космету. „
„Нико не жели да у историји буде записан као издајник. Не желе то ни они који су потписали бриселски споразум и који вас позивају и принуђавају да изађете на ове изборе. Зато они желе да оперу пилатски своје руке а да сва одговорност за губитак Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, да то пребаце на вас и на вашу децу којој ћете оставити у наслеђе онај одговор за који се ви определите.“
Једино масован бојкот може да поремети издајничке планове ЕУ и НАТО послушника у Београду. У слободи може да се сачува све, па и радна места, у ропству нема никаквих гарантија ни за главу, а камоли посао. У шиптарско ропство Вучић по налогу Брисела гура Србе, уцењујући их радним местима. Ово је јединствени пример у историји да се полуге државне власти злоупотребљавају ради бруталног притиска и уцене на грађане да пристану да заједно са делом државне територије буду изручени непријатељу.
Можда председник Републике Србије има право да прода своје Бугојно Бошњацима, или Хрватима, или коме већ хоће, али нема право да продаје Косово и Метохију јер то није његово.
Док кампању тзв. „Листе Српска“ локални медији на КиМ преносе коментаришући похвално како је само она та која ће очувати српске интересе, њени чланови истовремено врше терор над народом кога су малтретирали и понижавали желећи да исто наставе као што су радили претходне четири године.
И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USAпредводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно.
Вучићев избор теме за „широки друштвени дијалог“ је, дакле, не само огромна, монументална замена теза, већ и досад највећи захват у склопу најважнијег пројекта на коме је ангажован – промене свести српског народа. Јер, ако народ прихвати да је ЕУ неупитна, а о Косову и његовим „митовима“ се мора „водити дијалог“ – онда је народ већ почео да прихвата нови идентитет и нову полазну основу за будућност, откинуту од прошлости, предака и непрестаних, упорних борби за слободу. Онда је на путу да постане оно на чему Вучић у својим изјавама, на дневној основи, инсистира – „мали народ“, без историјске мисије, попут осталог балканског и ЕУропског робља.
Србија ће морати да се определи да ли ће и даље водити политику да ЕУ нема алтернативу, кад од ње буду тражили да испуни још два услова: да окрене леђа Русији и омогући пријем Косова у УН.
Представник комитета Државне Думе за одбрану Виктор Заварзин, говорећи у српској Скупштини на тему Косова и Метохије, подсетио је на НАТОвско бомбардовање 1999. и преговоре са САД. «Говорио сам да ће удари […]
Он поручује да ћемо чекати и цијели вијек ако треба, али ћемо достићи циљ – „ослобођење наше свете земље од НАТО агресора и Шиптара“.
„Шиптари имају своју државу Албанију. НАТО има своје земље. Мораће да се врате кућама“, поручује Мраовић.
Недалеко од Косова све озбиљније се згушњавају облаци агресије против суседа. Из тога ће изнићи доста драматична представа о будућности Балкана. И другачија представа просто не улази у главу, после недавне изјаве Хашима Тачија о спремности Косова да уједини све рејоне који говоре албанским језиком у околним земљама. То већ не говори улични лоповчић, него руководилац велике криминално-државне групације.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…