Власт у Београду су узурпирали људи склони издаји, криминалу и политичком неморалу. Са њима је настало време у коме се „патриотизам кажњава а издаја награђује“ о чему ће најбоље посведочити Срби са Косова и Метохије који трпе зулуме Вучићеве „Српске листе“. Некад су то радили примитивни и подивљали албански сепаратисти а данас Србе, за њихов рачун, тероришу најгори међу Србима.
Сан и јава у чудесном преплету. Често ми се чини да сам се пробудила пре него што сам заспала. Сваки покрет тела душу ми разбуди и узнемири. Питања се роје. Питања на која још нисам кадра да одговорим. Ко ми украде Ђаковицу, Српску улицу… Хоћу ли још да их причам, певам, плачем…
Пардон, како су ми неки „пријатељи“ добронамерно саветовали да мање користим термин- издаја, јер ето имамо толико лепих синонима налик: „дијалог“, јер Косово и Метохија ваљда нису издани, већ се разговара о моделима како да га се ратосиљамо а да народу не замирише на највеће бесчашће које смо спремни да учинимо (власт, не народ), тако ћу искористити ову прилику да приупитам: „Извин`те, а чему ће та радна група нерадника конкретно служити и шта тачно треба логистички да подржавају?!“
Према нашим саговорницима, да ли ће бити промена Устава и да ли ће решење за Косово бити представљено као болни компромис – неблокирање у међународним организацијама уз изостанак формалног признавања (Београд) и коначно успостављање ЗСО (Приштина), видеће се колико у децембру. За тада је европска комесарка Федерика Могерини најавила нови круг разговора у Бриселу, и очекује се да ће Вучић и Хашим Тачи тај састанак домаћој јавности представити као драматичан и изузетно тежак.
Из ових пописа јасно је да је, осим у неколико катуна (сточарских насеља) Арбанаса и Влаха, становништво ових крајева чинила апсолутна српска етничка већина.
Према писаним изворима, Косово и Метохија били су у XIII, XIV, XV i XVI веку најхомогеније области српске државе.
Ево се свевидећи, свезнајући и саморођени још једаред огласио по питању Косова и Метохије, најавивши да би се коначно решење питања јужне СРПСКЕ покрајине могло очекивати колико у марту наредне године. Није, […]
Овакво селективно и дијаметрално различито тумачење међународног права од стране земаља ЕУ представља најгори вид кршења основног начела суверене једнакости држава, начела правичности и начела поштења и добронамерности.
* Где је место Србије у тој и таквој Европи?
– Изнад.
17-ог октобра 2017. године српско правосуђе на Косову и Метохији престаје да функционише. То је резултат договора председника Републике Србије Александра Вучића и председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија. Тако је још једна од институција српске државе демонтирана и предата у руке сепаратистима.
Годинама се изоставља пун назив јужносрпске покрајине, па се скраћује у Косово, док се други део, Метохија избацује, па се и територија Метохије терминолошки стапа у окупирано и под шиптарском влашћу Косово, што је велика грешка и немар. Сам назив, Метохија, представља печат на српској тапији и на косовску и на метохијску земљу.
Отуд је само критика и наше власти и њених западних (америчких) упоришта истинска и аутентична опозициона оријентација у нас. Ако је као политика и безизгледна, јер нема савезника, као оријентација и мишљење, као дужност интелектуалца, остаје незаменљива, јер је начелна.
Бивши премијер Албаније Сали Бериша подржао је идеју Хашима Тачија, који је у среду затражио од Албаније да „грађани Косова“ имају прилику да поднесу захтев за албанско држављанство. Иначе, Тачи је дан раније рекао да тренутно не види „никакву другу прилику за слободно кретање грађана Косова, осим да добију албански пасош“.
Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.
Можда је време да покушамо са другачијом политиком – са мање исхитрености, злурадости и празнословља чији је једини циљ празна провокација непријатеља, а са више одлучности, категоричности и упорности око виталних националних интереса, какви су, свакако, очување Космета у саставу Србије, опстанак Републике Српске и очување српског идентитета Црне Горе. Ко зна, можда се пријатно изненадимо?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…