Саопштење Радне групе за КиМ у коме позива СПЦ да изнесе свој став о потписивању правно-обавезујућег споразума. Радна група за КиМ је, како је раније и најављено, упутила писмо Патријарху српском г. […]
Саопштење Радне групе за КиМ у коме позива СПЦ да изнесе свој став о потписивању правно-обавезујућег споразума. Радна група за КиМ је, како је раније и најављено, упутила писмо Патријарху српском г. […]
После приступања самопроглашене републике Косово НАТО пакту Република Србија дефинитивно може да се опрости од своје јужне покрајине. То је агенда којом иде Александар Вучић.
Руси су то лепо схватили па су без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања…
Грађани Косовске Митровице и Звечана су углавном обављали своје дужности као да и не чују позив на узбуну, пре свега јер је свима јасно да након насилне и противзаконите смене власти 2013. године, такозвани „представници Срба” су они при шиптарско сепаратистичкој „влади” а њихов позив на узбуну је увек ствар медијске помпе и ништа више. До праве узбуне тешко да ће доћи јер сада они са подршком Владе Србије обављају сав посао за шиптарске сепаратисте.
Примат самолегитимизације нације као нулте идеологије мора почивати на уверењу о неопходности политичке и економске суверености у односу на било какву спољашњу силу или на међународни финансијски капитал
Тек када схватимо да не морамо ништа, схватићемо шта морамо. А када најзад почнемо да радимо оно што морамо, уместо онога што нам је суђено, зацртано и „индикативно орочено“, приметићемо да мноштво нерешивих проблема уопште није нерешиво. И да се већина непоправљивих грешка из прошлости, додуше, не може изменити, али се може исправити. А оне које се не могу исправити, могу нас научити како да их не поновимо. За то је потребно да поштујемо прошлост, да не фетишизујемо будућност, и, што је најважније, да се у садашњости одлучно оканемо јавашлука.
Не могу да наставим даље са писањем јер сам поражен чињеницом да постоје људи који могу бити гори и од оних најгорих какви јесу поменути „интелектуалци српске листе из СНС-а”!
И питања и одговори отварају или затварају многа врата. Ипак, поступци одређују суштину човека.
Зато, ако живим у времену када се не поштује ништа, знам да ми остаје да поштујем себе!
Исувише сам ситан и небитан да утичем на глобално, али сам итекако способан да се са сваким изазовом изборим самостално.
Вучић има путо тога што жели да сакрије, јер својим изјавама и потезима запао у контрадикторност. Такође треба имати у виду да би и Скупштина Србије требало да се суочи са чињеницом да је изгласала Бриселске споразуме, чије горке плодове сада жањемо – каже Марко Јакшић.
Вучић је на Косову и Метохији ликвидирао српско правосуђе, систем и службе безбедности, здравство, енергетику, телекомуникације… Укинуо је и ликвидирао све што је српско. Али баш све. Комплетну државну имовину баснословне вредности предао је у руке шиптарских терориста и то за џабе.
Простачке и јефтине изјаве, актуелног вође и властодржца, вређају здрав разум чак и неписменог и запуштеног народа. Тај банализам је довео до апсурда чак и наш егзистенцијални живот.
Садашњи догађаји на Балкану и у Европи само потврђују тезу о дисциплинованом спровођењу закључака токијске седнице Трилатералне комисије из априла 1991. године – закључио је Вукашиновић и навео цитат из Вимеровог писма: „Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила стоји изнад права”.
Чим се огласила сирена, народ северног дела Косовске Митровице истрчао је на улице. Навика је чудо. Кад су се окупили и зачуђено увидели да се ништа не дешава на чувеном мосту, преко кога је, у неким мање издајничким временима, опасност увек и стизала, почели су да се распитују шта се дешава и због чега је подигнута узбуна. „Ухапшен Марко Ђурић“, одговарали су им упућенији. „Е па, онда ништа“, узвраћали су Митровчани, окретали се назад и враћали својој свакодневици.
Ми, Срби са Косова и Метохије, волели бисмо да чујемо одговоре на ова питања. Можда у њима пронађемо снагу и коначно, као што држави и приличи, одредимо свој национални курс када је у питању ово парче неба испод кога је Србија толико пута васкрсла.
Марко Ђурић је у свему овоме претрпео немало непријатности, али немојмо се претварати да је он жртва. Није он на Косову боравио као представник Срба, па чак ни као представник српске Владе. Ђурић је представљао један режим који је својим делима омогућио стање из кога је проистекло бесрамно насиље
Коментари читалаца…