И уопште, о Косову ових дана најгласнији су они који не славе Видовдан! Са Вучићем на челу… А ми, који га славимо, ћутимо, и у земљу гледамо… КОСОВСКУ… СПРЕМАМО СЕ ЗА ОЗБИЉАН „ДИЈАЛОГ“ …!
И уопште, о Косову ових дана најгласнији су они који не славе Видовдан! Са Вучићем на челу… А ми, који га славимо, ћутимо, и у земљу гледамо… КОСОВСКУ… СПРЕМАМО СЕ ЗА ОЗБИЉАН „ДИЈАЛОГ“ …!
Дуго времена је на ректора вршен притисак да поднесе оставку и да тиме олакша посао диктаторском режиму Александра Вучића. У циљу присиле ректору су упућиване претње различитог формата, до тога да је физички нападнут од људи у фантомкама. На мети су били и његови сарадници, па је тако проф. др Звездану Милановићу запаљен ауто, а ранији декан ПМФ-а проф. Киковић је брутално претучен.
„Нећете моћи да верујете шта се све дешавало ових седамнаест година, али је управо можда морало то све да нам се деси.. Зашто? То ће бити један добар пример једне државе која се ослободила окупације, али ће бити пример и свим будућим властодршцима да се не исплати злочин над народом, ви ћете уместо ријалитија имати истражне и судске процесе. Можда то није демократски, али је веома поучно за цело човечанство“ – каже у најновијем обраћању народу Србије др Душан Дунђер.
Србија рачуна на своју омладину која воли своју Србију и не меша је са свим оним што се приказује на ТВ-у. То није Србија, то је само пролазно стање, које ће та иста омладина да, уз Божју помоћ, промени када за то дође време. Наша омладина, наше Србије, која никог не мрзи, али која непоправљиво воли своју Србију и своје српско биће.
У принципу, никакав «унутрашњи дијалог» о Косову не може да буде отворен. Зато што су на снази: обавезујућа Резолуција № 1244 СБ ОУН која Косово третира као саставни део Републике Србије и важећи Устав Републике Србије који у преамбули потврђује да је Косово саставни део Републике Србије, и целокупно српско законодавство које Косово третира у складу са овим одредбама.
Косово као камен темељац, српског духа, онај заметак око кога се плете, ниже и мота историја, веровања, менталитет, особеност, специфичност српског православља (светосавље, завети). Истовремено, Косово је и мерило вредности, снаге и врлине; ту се одувек преламало „ко је вера а ко је невера“, раздвајало зло од добра, поштење и бешчашће, злоба и завист, неисквареност и чистоћа.
У веровању нашег народа („Косово је грдно судилиште“) управо је то место на коме падају маске.
КОСОВО И МЕТОХИЈА НИСУ ИЗГУБЉЕНИ!
Нити ће бити изгубљени док куца срце последњег Србина који леже и устаје са сазнањем да КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!
Кривите нас што смо овако неспособни, без оружја сачували „само“ ово.
Шта сте ви сачували?
Реално ништа!
Свачега нечега можемо да се одрекнемо у име опстанка нације, али срца и душе не можемо и не смемо. Јер без тога, све што преостаје постаје бесмислено.
Ексклузивно објављујемо депешу Викиликса из које се види да је Ватикан (по сопственом признању!) фактички признао Косово као независну државу! Ватикан је још пожелео Косову и успешну изградњу нове нације! За Ватикан је Косово бивша српска покрајина! Ватикан је рекао да је косовска независност процес који се не може оспорити и вратити назад! Ватикан је рекао и да не искључује формално признање Косова у будућности!
Свака одлука, донета, мимо међународно признатог принципа аутономије универзитета, „разоружала“ би Универзитет у Приштини, јединог преосталог „оружја“, које му је преостало у борби за свој опстанак у односу на доказано неблагонаклоне власти у Приштини и њихову жељу да га, уз правно насиље „интегришу“ у тзв. косовски систем, истргну из јединственог образовног простора и система Републике Србије, и тиме заправо угасе, додаје се.
Знате шта – Косово је тек почетак. Да ли је Србија забринута за југ своје земље? Тамо се припремају и снаге за отцепљење те територије. Исто тако, један део Црне Горе и Македоније. Грешке претходне власти продужила је и ова власт. Толико грешака је направила према КиМ да је прекасно да се од народа сада тражи неко ново решење. Пут за решење је доста сужен. Једино што је сада могуће је нека врста замрзавања тог питања и непризнавање независности.
Песма са насловом Косово из 1921., недовољно познатог аутора (на кога ћу се вратити касније), описује колико је Косово укорењено и испреплетано не само у свести, већ и у постојању српског народа, и како је скопчано са нашим опстанком као заветног народа.
Није мит ни тих 150.000 преосталих Срба на Косову и Метохији које након унутрашњег дијалога и прикљученија не чека никакво добро, већ, бојим се, нови погром, с обзиром да крвницима Тачију и Харадинају представљају баласт једнако колико и овдашњим моћницима Косово и Метохија!
Коментари читалаца…