Докле год те три лажи буду темељ односа Хрвата и муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба.
Ове три лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану последњих 100 година.
И за све нове ратове које ће доћи.
Срби, јесмо ли тога свесни?
Поводом почетка приказивања у Србији филма „Матилда“, у коме се грубо клевеће лик и дело Светог Цара Николаја II и Царице Александре Романов, Отаџбински покрет Образ је извео акцију „Лаж није уметност“.
Зашто је Господ допустио данас, на стогодишњицу руске националне катастрофе и пада Руске Империје, да се наследници цареубица изругују над осећањима православних руских људи?
На све што је Скот још бунован издекламовао као агенду за будућност Зорана Михајловић је одговорила како је политика Београда јасна: “Улазак у ЕУ и увођење европских стандарда!”
Шта то тачно “европски стандарди” подразумевају- зна се: издаја Косова и Метохије, рекох и поновићу милион пута, као и увођење санкција Русији!
Његов главни метод је уцењивање и понижавање. А једини стварни разлог: одмазда за отпор пружен поробљавању. Тек кад то знамо постаје јасно шта се заправо дешава на политичкој и јавној сцени, у култури и медијима, у економији и спорту. Преокрет је, наравно, могућ и много ближи но што нам се сада чини.
Руска амбасада је на свом фејсбук профилу објавила да се споменик Виталију Чуркину открива код Новог музеја Републике Српске у Источном Новом Сарајеву у понедељак, 6.новембра 2017.године у 12 часова. Иницијатор постављања споменика је организација „Источна алтернатива“ уз подршку Амбасаде Русије у БиХ.
Уз Меркеза и Хурића, оптужен је и Предраг Богунић, да су од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварању више од 100 цивила старости од седам до 70 година.
Из тог разлога Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ и позива власт у Србији да КиМ прогласи окупираном територијом и на тај начин спречи даље одвајање Косова и Метохије од своје матице. Такође, Народни покрет „Отаџбина“ позива председника Републике Србије да затражи од својих западних пријатеља, како он каже, да се испуни Кумановски споразум и да се до хиљаду српских полицајаца и војника врати на Косово и Метохију. За почетак, из разлога безбедности, они би могли да буду лоцирани на северу Косова и Метохије.
„Тада никоме није дат у руке Дејтонски споразум. У име српске стране из Републике Српске у Паризу га је потписао господин (Никола) Кољевић. Ја никада нисам видео оригинални Дејтонски споразум који је он евентуално донео. Имао сам утисак, боље речено сигуран сам био, да га Никола никада није донео из Париза. Претпоставио сам да је, тада када је потписан Дејтонски споразум, администрација која је сервисирала целу ту активност, представници међународне заједнице, све покупила и однела негде и да је то накнадно требало доставити”, рекао је Крајишник.
Запад спроводи пакет мера над читавим српским народом паралелно са вођењем Бриселског дијалога а у циљу промене свести и прихватања губитка Косова и Метохије какав би био немогућ да није оних који ће у његово име ставити потпис на то.
Последица тог потписа је и давање заклетве српских судија самозваној и непризнатој албанској парадржави држави Косово.
Колико невероватних епских битака, храбрих дела, надљудских подвига, часног држања и судбоносних прича више неће бити испричано. Умишљени господари наших судбина, а заправо слуге сатанине, стратегијом наметања самозаборава од нас праве људе без прошлости, који се не сећају онога шта је јуче било, а камоли даље прошлости, и који дају значај само својим тренутним потребама. А без прошлости нема ни светле садашњости ни светле будућности.
УК „Пароброд“, „Народни музеј“ Чачак, Удружење „Култура ћирилице“, Савез потомака ратника Србије од 1912-1920 ОО „Мајор Драгутин Гавриловић“ Стари град Београд, организовали су изложбу под насловом „ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ – ЖИВОТ И ПОБЕДЕ“. Изложба је отворена 1.новембра и трајаће до 13.новембра 2017.године у УК „Пароброд“, Капетан Мишина 6а, Стари град, Београд.
И узалуд сам очекивала дефиле, полагање цвећа, достојанствено одавање почасти погинулим борцима, али и жртвама које је окупатор иза себе оставио, дан је протекао као да се баш ништа значајно није догодило.
Срамно. Ћутање званичника, тајац медија заједно резултирају тишином која завија, звони и вришти отприлике као сирене пролећа ’99.
Јавност у Србији упознала га је током поплава 2014. године, када је после позива у помоћ руководства наше земље за мање од 12 сати са спасиоцима стигао у Обреновац. Генерал Едуард Николајевич Чижиков, некадашњи заменик министра за ванредне ситуације и главни војни експерт Министарства за послове цивилне одбране, ванредне ситуације и ликвидације последица елементарних непогода Руске Федерације, данас је ректор Универзитета Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације из Санкт Петербурга.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…