Заједницу чине, како је договорено у Бриселу, српски одборници, градоначелници, посланици бирани на основу закона и устава самопроглашене републике Косово. Сви су они положили и потписали заклетву на верност терористичкој и бандитској држави како је назива Александар Вучић. Плату примају од „терориста и бандита“.
Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва.
Они више немају маште и зато се стално враћају на старе и потрошене обрасце. За делимичан успех у обмањивању који још увек постижу они могу да захвале искључиво заборавности сметене јавности којој су њихове лажи намењене. Већ деценијама они нису имали ни једне оригиналне идеје. Неколико примера ће бити довољно да то покаже.
Наши господари и њихови интелектуални лакеји не схватају да је Вучићева власт тек хипертрофија духовног ништавила у којем су социјални очајници, преко контролисаних медија, ухваћени у замку простачке уцене: „Без мене остаћете без пензија, а ваша деца се никад неће запослити”
Није мало војних обвезника из Велике Плане који су учествовали у ратовима на развалинама СФР Југославије и у њима показали чојство и јунаштво достојно предака из балканских и Првог светског рата, али је мало оних који су се за одбрану свог народа борили толико срчано и храбро као што је то радио Веса Новаковић из Старог Села, официр 73. падобранске бригаде ЈНА, једне од две најелитније јединице ЈНА.
„Када се суочавате с таквим појавама, онда се суочавате с њима врло јасно, недвосмислено, не оставља се никакав простор за дилему шта о томе мислите. Порука мора бити јасна: нема толеранције за усташе, нема толеранције за те масовне убице. Анте Павелић је један од највећих масовних убица у Другом светском рату, он није јунак и није поносно побегао у Аргентину да би остао лојалан домовини. Свака изјава таква изјава Већа може оставити утисак да су усташе можда учиниле неке лоше ствари, али они нису толико лоши, они су јунаци, патриоти и требало би сједити њихов примјер. То је потпуно апсурдно“, истакао је Зуроф.
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
На Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама.
Због односа снага, услова у којима се водила и губитака – више од 60 мртвих наших војника, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, и преко 150 рањених, позната и као – Пакао Кошара.
Истраживачи су у џунглама северне Гватемале, помоћу напредне ласерске технологије, открили више од 60.000 структура древне цивилизације Маја и проценили да је на том простору живело десет милиона људи.
Знате, ви нисте били у рату а ја јесам. Зато се рата и бојим као ножа. Не због себе, него због деце и деце моје деце. Јер знам ко ће поново бити стрељан и вешан по Србији. И зато, немојте нас мучене оптуживати да идемо главом кроз зид и да ми желимо рат! Ми бисмо мало мира.
У наше време поремећени су и основни људски односи: према Богу, природи, прецима, ближњима и самом себи. Све већи број људи сматра да Бог не постоји, за очување природе не мари, о прецима мало шта зна, ближње заборавља, а времена нема ни за самог себе. Губи се свест о властитом идентитету, слаби социјална кохезија, долази до духовног раскорењивања појединаца. Агресивни владајући политички и идеолошки образац, који доминира на нашој јавној сцени, инсистира на поништавању српског и формирању новог идентитета и отворено испољава омаловажавање, па чак и презрење, српског народа и његове историје, па се овом опасном духу самопорицања (Мило Ломпар) треба јавно супротстављати.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
Извињавам се свима ако вам је било непријатно и напорно за гледање. Не волим ни са ким да се надвикујем али као лекар и грађанин Србије никада нећу дозволити да неко у мом присуству реалитивизује и правда злочиначко бомбардовање моје земље, да вређа државу Србију и да омаловажава жртву коју су поднели и коју и даље подносе војници (посебно припадници 63. падобранске). А поготово да то раде они које финансијски издржава НАТО пакт.
13. децембра 1917. основао је прву српску школу првобитно за ослепеле и оглувеле српске ратнике у Бизерти. Године 1918. српска Влада озваничила је његову Брајеву азбуку за српски језик а Рамадановић издаје први српски буквар за слепе „Моје прво радовање“ који је одобрила српска Влада.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…