Неколико година након босанско-херцеговачког рата, емигирао је у Сјеверну Америку, гдје је умро у 54.-ој години живота. Није имао новца за лијечење, живио је тешко у веома скромним условима.
Брисање трагова подразумева уклањање не само људи, него и држава. Брисање држава предвиђено је у циљу реализације „Пројекта за ново америчко столеће“, који слови за главни амерички стратешки план.
Благонаклон став Брисела и Вашингтона према уништавању православних манастира на Косову треба посматрати у светлу теорије Бжежинског, теорије о брисању држава, народа, теорије о брисању трагова.
– Песници су пробуђена свест грађанског и интелектуалног света. Мада не могу променити тај свет, оне праве и велике памте и владари и политичари и народ. Они су савест човечанства и ако су ангажовани, критични и бескомпромисни, говоре важније ствари од филозофа. Њихов траг је оно што никада не умире – дух у времену.
Желимо овим путем да Вас позовемо у Банстол, на путу између Новог Сада и Инђије, код Чортановаца, јер ће тамо у суботу 3. јуна 2017. бити откривање споменика свим крајишким жртвама у протеклим ратовима.
Е сине мој слатки, само ако се твој баба врати жив, и црно испод ноката ће потрошити, само да тебе понесе у твоју лепу земљу, у наше цвеће и зеленило…
– Бојим се да на Балкану опет не дође до рата – каже Пономарјева. – У Македонији је после избора ситуација постала још нестабилнија. Косово је бомба успореног дејства. Историја не прашта грешке, зато Србија мора да јача своје савезништво с Русијом. Не сме се догодити да остане без иједног искреног великог савезника, јер сама не може да се одбрани од агресора.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.
Генерал Душан Ковачевић изјавио је, поводом 25 година од масакра војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, да не може да прихвати да се утврђивање одговорности и кажњавање починилаца овог злочина ставља под тепих као сметња политичким односима.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
Ови људи су својим животом и делима сведочили све оно што су мислили, говорили и зашта су се залагали: стручност изнад политике, да бављење политиком не искључује морал, и да академско звање и титуле не доносе само привилегије него и обавезе. То наша деца треба да знају.
О ПУТУ У САД 1983. И РАСПАДУ СФРЈ: Пажљиво сам све бележила и по повратку откуцала 360 страница. Нажалост, сав материјал узела је СДБ и „замолила“ ме да о томе никоме не причам. Причали су тада у Америци о стварању велике Албаније на српској, македонској и грчкој територији, расељавању српског народа и насељавању избеглицама и илегалним емигрантима из Западне Европе. Све што сам тада сазнала, остварило се или се остварује.
Српско гробље у Јиндриховицама је према званичним подацима после Зејтинлика највеће српско гробље изван граница Србије. Међутим, према подацима Видоја Голубовића, научног сарадника Института за међународну политику и привреду, и Славољуба Стојадиновића, етнолога, изнетим у раду под насловом „Јиндриховице (Хајнрисгрин) – аустроугарски логор 1915–1918” у Јиндриховицама је сахрањено чак 8700 Срба.
У операцији „Бљесак“ из Западне Славоније протјерано је више од 15.000 Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, води као нестало.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Општине Градишка и Удружења протјераних Срба из Западне Славоније у Градишци ће 1. маја бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији 1995. године.
„Ако геноцид над Србима не занима Србе, па кога треба да занима?“ – пита Пешићева.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…