Неопходно је познавати праву природу савременог рата и приближити је великом броју људи.
Откривање истине је наш највиши циљ и дужност. И веома моћно оружје које је већ дало огромне резултате.
Неопходно је познавати праву природу савременог рата и приближити је великом броју људи.
Откривање истине је наш највиши циљ и дужност. И веома моћно оружје које је већ дало огромне резултате.
И, Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога народа и земље своје.
Званичне демографске податке не можете да добијете ни у Институту за јавно здравље РС „Милан Јовановић Батут“ ни од Републичког завода за статистику, него од Одбора за демографију Народне скупштине Србије које ја користим. Кад су у питању малигнитети, обраћам се Међународној агенцији за проучавање рака из Лиона од које добијам много бољих податке него из „Батута“. Јер, овом Институту се више и не достављају релевантни подаци, пошто данас у здравству постоје два паралелна система, приватно и државно здравство и велика сива економија.
Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.
„Кад ви погледате после свега, народ га обожава. Људи су гледали њега уживо, тамо, кад се гинуло, кад им је било тешко… Једна жена која је изгубила у рату три сина, кад је примала орден од Додика она му каже – Немојте мени, дајте за одбрану Ратка Младића, ја дајем целу пензију за тог човека. То кад човек чује не треба вам друго признање…“
За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса Госпић-Јадовно-Паг, чија је локација и данас непозната, због чега остаци ни из једне нису ексхумирани, а жртве достојно сахрањене. Њиховим сјенама данас су се поклонили потомци и бројни присутни, међу којима и високи званичници Српске.
У Чачку на Видовдан по први пут обележен Дан ветерана. Око стотину учесника ратова из деведестих година, упутило је захтев Влади Србије да се Дан ветерана прогласи националним празником и обележава у целој Србији баш на Видовдан.
„Интересантно је то да ми је приликом објављивања чланака на ту тему, уочљиво, запало за око колико ту има наводних случајности, па сам почео све те податке да упоређујем и дошао сам до закључка да то нису случајности, нити може бити у толикој мери случајност против нас, наше културе и историје.“
Репортер N1 јавља из Оточца да од постављања спомен плоче Францетићу највероватније неће бити ништа, иако је било планирано за данас. Незванично се сазнаје да је полиција табле одузела још у петак.
Сувласник куће на којој је табла требало да буде постављена одустао је од тога јер је то противзаконито, а он каже да не жели да крши закон.
Вест да је емигрантска (усташка) Хрватска академија знаноси и умјетности у дијаспори са седиштем у Базелу наумила да 1. јула у Оточцу постави спомен-плочу Јури Францетићу, усташком пуковнику и једном од најзлогласнијих хрватских ратних злочинаца, изазвала је огорчење и револт и међу црногорским антифашистима јер су и црногорски партизани добро запамтили злотворства Францетићеве Црне легије.
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
Председник Комитета Државне думе за међународне односе Алексеј Пушков је на Твитеру писање „Монда“ прокоментарисао у свом стилу.
„’Монд‘ је, коначно, признао оно што су дуго порицали на Западу: неонацисти и ултранационалисти играју значајну улогу у Украјини. Било им је потребно три године…“
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ запањен је чињеницом да у свом говору председник Републике Србије, који се заклео на олтару Мирослављевог јеванђеља, ниједном није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије. Није макар ни декларативно нагласио да ће се он као председник Србије борити да сачува Косово и Метохију у оквиру своје матице.
Коментари читалаца…