Ово је, пак, драга децо духовна, у време кризе, која нас је снашла најпотребније. Дуго и предуго смо били заокупљени самима собом. Изоловали смо се били од других, па чак и од својих укућана. Сузивши своје бриге само на себе, крунисали смо се самољубљем, постали неосетљиви за потребе ближњих, за потребе свих оних патника којих у нашем роду има много, премного. Сада сатерани у изолацију, с многобројним ограничењима сетимо се и оних на које смо дуго и често заборављали.
Људи који махом немају никакве везе са науком, а најмање медицинском, глумице, водитељи, правници, економисте и политичари, позивали су на хапшење верника и објављивали слике из дворишта цркава. Оправдање за њихов „праведни гнев“, нашли су у мерама Владе Србије за сузбијање заразе коронавирусом, које очигледно не важе само за стране трговинске ланце у којима душа душу дави пред „полицијски час“.
А ови страшљивци у мантијама не дају народу да им целива руку. Па још набили рукавице реко би су гинеколози, а јок попови. Па турили неке маскетине да им гламо крпу мешто образа. Реко-би нису попови, но вампири, Боже ме прости. Е, саденаке су показали оно што су до сад крили: д-имају крпу мешто образа. Брезбожници и кукавиченде. Лицемери и продане душе.
Такима не треба више целивати руку, ни за живу главу, кад иг прође ова страовица, јел су е испоганили невером. Уплашили се и заборавили да е Богу све могуће. Не знаду да онај ко се у Господа узда у високом заклону стои. Но се уздају у рукавице и маске.
Будибогснама.
Уз поштовање епидемиолошких мера удаљености приликом стајања у портама, не постоји ниједан разлог да народ буде у маркетима, а да не буде на Светој Литургији у овим данима Страсне седмице и Васкрса. О Светом Причешћу ја грешан не желим да говорим, али нас 2000 година Хришћанства учи да не постоји никакав смисао постављања таквог питања. Извор Вечног живота Бога јединога не може ни под каквим условима бити извор заразе.
Они нису дошли, они су ДОВЕДЕНИ. Под окриљем ноћи и што је још много важније, под мерама ванредног стања!! А најважније је да се исто догађа свуда по Србији.
Др Клаус Кенлајн, интерниста са Универзитета Киел у епизоди „Епидемија које никада није било“ објаснио зашто је МИНИМУМ СВАКИ ДРУГИ ОБОЛЕЛИ У ИТАЛИЈИ ЛАЖНО ДИЈАГНОСТИКОВАН. Многи су ПРЕМИНУЛИ ЗБОГ ПОГРЕШНОГ ЛЕЧЕЊА. (емитовано 20. марта 2020-е)
Избијање вирусне инфекције не треба да разори цео свет и проузрокује пандемију информација. Активности медија подсећају на информациони тероризам.
Зашто Србија не тужи земље агресоре због најтежих ратних злочина, јер су употребљавали забрањени осиромашени уранијум и нехумана средства у агресији и бомбардовању наше земље 1999. године? Зашто ово питање не ставља на дневни ред премијерка, сама Влада, министри и наравно председник државе, што им је превасходна обавеза, јер су угрожени витални интереси грађана Србије? Шта чекају представници режима? Одобрење НАТО пакта?!
Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!
Тврд ли је завјет предака,
Што ђецу с Неба заклињу:
Брука је болест опака,
Не дајте ђецо светињу.
18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
У молитви сви смо с вама,
у молитви до победе
* Какав је Ваш став о хрватском блаженику, кардиналу Алојзију Степинцу?
– Чујте то, ја о томе знам. Ја сам био у катедрали, видио сам то, све ми је то познато… И, није колико вама, историја…
Пази, сваки народ има свога великог човјека да га прогласи свецем. Ја знам да је био велики, велики човјек, велики епископ, велики свештеник хрватски, и то сама држава Хрватска одлучује на то. Ја немам ништа против.
Последњи поздрав и захвалност за неуморну борбу за истину дивном Човеку, колеги Момиру Лазићу
Редакција СРБског ФБРепортера
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…