О размерама учешћа оружаних снага Хрватске у агресији на БиХ најречитије говори следећи податак: у лето 1992. године офанзивна дејства на положаје ВРС изводила је 31 комплетна бригада ХВ, две самосталне пуковније, 11 самосталних бојни (батаљона), једна хеликоптерска ескадрила и једна ескадрила борбених авиона „МИГ-21“ – укупне снаге око 60.000 војника, 120 тенкова и 150 артиљеријских оруђа калибра већег од 100 милиметара.
Формира се нека врста медијске мећаве. Људи се затрпавају, засипају потпуно тривијалним неважним, непотребним информацијама, и једноставно нису устању да озбиљно размишљају о ономе што им се стварно дешава, о озбиљним проблемима, о могућим решењима. И тако, они се претварају у неку врсту ‘радне марве’.
Сербия Святая! Сердцу край родной.
Жребий Саввы Сербского и удел благой.
Славянское содружество! Молитвенная даль!
Косовское мужество! Евангельская сталь!
Италијански војници који су били у мисијама КФОР желе да покажу да постоји веза између болести које су добили и њиховог боравка на Косову и Метохији.
Проблем осиромашеног уранијума и драматични подаци о броју умрлих од рака на југу Србије због последица НАТО бомби, нашао се на кинеској националној телевизији!
Повлачењем државе Србије са КиМ, које режим Александра Вучића спроводи, српски народ остаје на немилост вољи шиптарских сепаратиста који су бројним и увек некажњеним злочинима јасно показали шта мисле о суживоту са Србима.
Искусни војсковођа не само што је зауставио агресију против Срба, него је приморао агресора да потпише мир. Зато га толико мрзе Бошњаци. За то га мрзе у НАТО. Они нису поразили армију босанских Срба. Генерал Младић је симбол њиховог пораза. Симбол који их подсећа на њихове злочине.
„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
Чворовић подсећа да, као прво, ратификовани међународни споразуми имају већу правну снагу од домаћих закона и стоје у хијерархији правних аката између закона и Устава. Овакав положај међународних споразума, па и Споразума о слободној трговини са Русијом чини одговорност Владе Републике Србије и надлежних министарстава већом.
„Овај програм нема ни једна политичка партија. Овај програм је Христос донео са неба пре скоро две хиљаде година. Тај програм је Oн проповедао три и по године и тај програм је Oн потврдио многим чудесима, васкрсењем из гроба… и сваки светитељ, почев од апостола потврђује тај програм.“
Прво – Хашки суд за бившу Југославију није никакав суд. Легално, Савет Безбедности УН НЕМА ПРАВО да формира суд. Суд треба да се формира преко свих чланица УН. Значи СБ УН нема извршну моћ и ово није никакав суд.
Друго – Хашки суд је био на страни која је против Срба. Суд је направљен да скине руководство Србије и руководство српске војске и руководство Републике Српске. То је циљ овог суда.“
Не будь Младича – не было бы сербов в Боснии. Так же как нет их сейчас в Хорватии. Так же как нет их сейчас в Косово… Искусный военный не только остановил агрессию против сербов, но и заставил агрессора подписать мир. За это его так ненавидят бошняки. За это его ненавидят в НАТО. Они не сумели победить армию боснийских сербов. Генерал Младич – символ их поражения. Символ напоминания им об их преступлениях.
Как спится вам, г-н Тадич, и всем прочим, кто выдавал генерала, командира, наконец, собрата – в современный концлагерь? Выдавали ради финансовой помощи и сытого европейского будущего? Иудины деньги еще не прожгли карман? На вашей совести – страшные страдания человека, к которому не проявили даже малейшей гуманности, не допустили врачей, а в день оглашения немыслимого приговора – устроили еще и дополнительный акт произвола.
Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.
Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…