Против Главаша је у току обнављање кривичног поступка након што је Врховни суд укинуо првостепену пресуду за кривично дело за које се терети. Главашу се суди у случајевима ратних злочина „Гаража“ и „Селотејп“. Предлог за укидање имунитета Главашу прихваћен је једногласно и без расправе.
Програм ће почети парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гробљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Обиљежавање страдања посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се поводом 25 година страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
Веле да на Велебиту постоје тридесет и две јаме које су 1941. године гутале Србе. Када неко помене јаму, а никада нисте видели ни једну, немате ни представу шта је то. Првог јула ове године, учествовао сам на ходочашћу на Јадовно и први пут се сусрео са јамом. Била је то Шаранова јама, а потом и јама под Гргиним Бријегом…
ЈАДОВНО је докуметарни филм редитеља Милорада Бајића који би требао да уђе у образовне планове и приказује се на часовима историје свуда у свету. Количина зла које су хрватске усташе учиниле србском народу је неописива и самим тим не смемо то да заборавимо, да се нама опет, али и никоме другом на свету не би догодило такво зло.
Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме уз раме са предсједавајућим Предсједништва БиХ из супротстављеног страначког савеза, забило је колац у срце свим онима који су нам ограничавали или чак бранили право да се сјећамо 40.000 људи, углавном Срба, које су Павелићеви сљедбеници мучки побили за 132 дана.
Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.
За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса Госпић-Јадовно-Паг, чија је локација и данас непозната, због чега остаци ни из једне нису ексхумирани, а жртве достојно сахрањене. Њиховим сјенама данас су се поклонили потомци и бројни присутни, међу којима и високи званичници Српске.
Репортер N1 јавља из Оточца да од постављања спомен плоче Францетићу највероватније неће бити ништа, иако је било планирано за данас. Незванично се сазнаје да је полиција табле одузела још у петак.
Сувласник куће на којој је табла требало да буде постављена одустао је од тога јер је то противзаконито, а он каже да не жели да крши закон.
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Некакав чудан вјетрић над селом игру игра.
Мајке несрећу слуте, призивају Бога и свеце.
Зјенице к’о барке на води, на бистрим сузама дрхте.
Село пуно избеглих – стараца и нејаке дјеце.
Такозвана „Хрватска академија знаности и умјетности у дијаспори“ подићи ће спомен-обиљежје Јури Францетићу, чувеном кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића.
У емисији је приказан снимак промоције у УКС од 23.јуна 2017. на којој су говорили: Драгослав Бокан, Момир Лазић (издавач часописа) и Биљана Ђоровић.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…