Oве ће године „црква у Хрвата“ обележити 120 година рођења блаженога Алојзија Степинца, надбискупа загребачког, једног од промонтора NDH, осуђеног ратног злочинца, који је као наводна „жртва монтираног комунистичког процеса“ рехабилитован, упркос доказа о његовој активној улози у процесу насилног покатоличавања православних Срба, у фашистичкој хрватској држави.
Ангажовање ретких удружења и појединаца може да допринесе борби за истину о српском страдању и за очување успомене на жртве. Обележавање и заштита места страдања од скрнављења, есхумација и достојна сахрана жртава, су посао и обавеза за државу, на коју је морају озбиљније упозорити удружења која се овом темом баве. Овај рад је скроман покушај да се укаже на претешко и неприхватљиво садашње стање у овој области и потребу да се одговорни њему озбиљно посвете.
Проглашење Алојзија Степинца за „блаженог“ од стране „римокатоличке тзв. цркве“ нас и не треба да посебно забрињава, па ни да нас изненађује – каква црква, такви и светитељи. Али брине и изненађује када од српских православних клирика чујемо одбрану овог ратног злочинца, при том апсолутно неутемељену и апсолутно лажну!
Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Света Тројица 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.
Имамо ли право да ћутимо! Свет мора да сазна о ужасној мржњи која је просто куљала према Србима у НДХ. Зар нам је потребан суд Ватикана и тзв. мешовита комисија чији је задатак да се „блаженик” Степинац прогласи за светитеља – изједначи са Светим Савом српским. За четири године ужаса у НДХ, Степинац је био блажено глув, слеп и нем.
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце
„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече,
Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле,
Црне усташке крстове спали на видовданско вече,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“
За викенд је, на граничном прелазу Каракај, код Зворника, између Србије и БиХ, ухапшен држављанин Србије, Ђ. Р. (62) и то на основу Интерполове потернице коју је расписала Хрватска. Уколико буде и изручен то ће бити „јубиларно“ 60. изручење Срба на основу оптужнице за ратни злочин.
Наређено је да све наше муке и неправде које смо преживели и које живимо – има да за нас буду прошлост и – „тачка“! Ми сад водимо битку за будућност сву саткану од – мирења са злочинима над нама!!!
„Геноцид над нашим народом, који је био систематски, планетарних размера још увек је са том истином о жртвама дубоко скривен под земљом. О три милиона српских жртава у 20.веку ми још немамо Меморијални центар геноцида, ми немамо Енциклопедију геноцида, ми немамо Атлас геноцида, оно што су рецимо урадили Јевреји и Јермени пре педесет година…“ – Драган Поповић
Албански екстремисти су на најокрутнији начин прекинули једно детињство. Прекинути су сви снови, жеље, надања, маштања једног детета. Јасни није дозвољено да одрасте! Данас би ова девојчица имала 35 година!
Срби и православци чине највећи број жртава у логору смрти Јасеновац и на другим стратиштима у НДХ. То наравно није заустављало убице у Јасеновцу да масакрирају Јевреје и Роме такође. Али главна брига за усташе су били Срби, које се требало или присилно покрстити или етнички очистити или поубијати. То је један од јединствених догађаја у Другом светском рату – у Хрватској су цивили и војници, католички лаици и свештеници били укључени у прогон, премлаћивање, пљачку, присилно покрштавање и убијање стотина хиљада некатоличких хришћана.
У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић.
Деветнаест година након конфликта који је резултирао независношћу Косова*, покрајина Републике Србије са албанском већином, разна истраживања и сведочанства говоре о злочинима против човечности које је починила Ослободилачка војска Косова (ОВК*). Жртве су били не само Срби и други неалбанци, него и политички противници ОВК. С обзиром на то да актуелну власт на Косову* чине управо команданти ОВК, није необична тензија која се већ две године подгрева са врха у вези са формирањем Специјалног суда за ратне злочине почињене од ОВК.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…