Лице Зла, међутим, није једно, а не мора бити ни оно у које се упире прстом. Оно има безбројне појавне облике, који су прерушени у нашу свакодневицу, па чак имају ознаку и статус нечега хуманог и доброг, а његов носилац често није нико други до баш „пристојан грађанинˮ, чија себичност, хладни рационализам и охоли каријеризам постају најјаче упориште Зла.