Да ли је постојала јасна намера да се ПКБ, једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, како би се продао по што нижој цени?
Да ли је постојала јасна намера да се ПКБ, једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, како би се продао по што нижој цени?
Отварању новог железничко-друмског моста преко Дунава код Новог Сада, а на месту некадашњег Жежељевог моста, није присуствовао и његов пројектант Александар Бојовић. Одсуство човека који је заслужан за градњу приметили су представници медија, али на отварању није било могуће сазнати разлоге због чега он није присутан.
Просечна зарада у Србији у мају 2018 износила је 417 евра. Да би садашња плата била реално једнака као и у 1990. она би требало да износи 498 евра
Турска ће наставити са недоларским трансакцијама у трговини и улагањима са другим земљама, изјавио је председник те земље Реџеп Таип Ердоган, као одговор на санкције Сједињених Држава. Упоредио је понашање САД-а према његовој земљи са „дивљим вуковима“.
И све то држава ради о трошку пореских обвезника – приде их и малтретира – а заузврат има само 32 одсто власништва у Београду на води. Било би лепо када би неко све те трошкове ставио на папир и грађанима положио рачуне. Не верујем да би многи били срећни кад виде како држава газдује јавним добрима зарад потреба једне приватне фирме.
Компанија „Зијин“ један је од највећих кинеских произвођача злата, а друга по величини у производњи бакарне руде. У девет земаља запошљава 17.500 радника, а прошле године компанија је била на 22. позицији највреднијих рударских компанија у свету. Годишњи пословни приход ове фирме износи 10 милијарди евра, док чиста добит групације достиже више од 230 милиона евра.
Србија важи за пољопривредну земљу, али статистички подаци показују да је то само на папиру, јер се буквално увози све, од пасуља до јабука. И ту није крај, упркос шумском потенцијалу, наша земља увози чак и мртвачке сандуке.
Јеловник оних који живе од минималца, према статистици, требало би да се заснива на кромпиру, купусу, пасуљу и парадајзу, јер је тих намирница у корпи највише. Има и воћа, али доминирају јабуке, са пет килограма месечно, а потрошачима следује, у најбољем случају, и по један лимун.
Надлежни из министарства наводе да немају сазнања да ли је у конкретној ситуацији примењен Закон о планирању и изградњи, када је реч о обавезама извођача радова, стручног надзора и инвеститора о начину обавештавања и доношењу одлука. Они не знају ко је и на основу чега наложио измену пројекта, али је утврђено да никада званично није спроведен поступак за измену главног пројекта и прибављање нове грађевинске дозволе. То практично значи да је потпорна конструкција грађена нелегално.
Било ко да је на власти, они настављају да на исти начин распродају националне ресурсе, јер циљ те распродаје је да се додворе својим газдама ван земље који их држе на власти и да се узме добра провизија из ове пљачке, која ће политичарима на власти и њиховим тајкунима да донесу довољно новца да обезбеде своје праунуке. И то је сама суштина приватизације у Србији.
Порука аргентинском народу је: не слушајте савете ММФ-а и “стручњака“ које вам доводе из српске или било које друге квислиншке владе или народне банке и не верујте својој влади ако је под контролом Запада и коруптивна – борите се и против своје владе и против Запада. Свако мора да се бори сам и за себе.
Извођач радова је шпански Azvi, а финансира их Европска инвестициона банка са 39,69 милиона евра, док је стручни надзор на конзорцијуму „Louis Berger & Egnatia Odos“, а на тунелу од 1.000 метара који ради Euroalliance, цена је око 15 милиона евра. Бивши председник Скупштине Лесковца Живојин Стефановић тврди да није морало толико да се утроши и да је последњих пола века било неколико предлога како да иде пут, али су, нажалост, државни органи и предузећа, одабрали најгоре решење.
Проблем је пре свега избио око чињенице да се тај члан закона први пут појавио 22. маја 2018. године, када је предлог закона стигао у Скупштину, а није се налазио у претходном нацрту који је представљен у јавној расправи. Не само да спорни члан није прошао јавну расправу, већ није прошао ни Комисију за заштиту конкуренције, а судећи по томе колика се предност даје „Дини“ у односу на друге картице – и те како је морао да добије одобрење ове комисије.
„Да сам знао за тендер који је недавно спроведен у Србији, пријавио бих се и цена би била нула динара“, тврди Солдатовић за КРИК.
Цена електронских дневника које је недавно Министарство просвете, науке и технолошког развоја набавило за 1,6 милиона евра нереално је висока, оценио је за КРИК Јован Солдатовић чија се ИТ фирма „SoldaTech“ већ неколико година бави развојем ових софтвера у Сједињеним Америчким Државама.
Коментари читалаца…