Ту се огледа и наша трагедија- нису „они“ нас упрегли у ту „педерску запрегу“ да би се ми потом одвукли у евроунијско двориште и тамо загризли у пласт буђавог „бриселског сена“, већ да би могли да наставе (овако укроћене) да нас шибају у круг, све док не „липшемо“, односно не раставе нам државу, нацију, цркву и породицу, на (не)саставне чиниоце…