Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушавао да му својом прљавом руком зачепи уста, допуштајући само пригушени лелек, претварајући тај очајнички грцај у изопачени и понекад неразумљиви шапат.