Сергеј Железњак није једини, јер сасвим слободно се може рећи и да је садашњи руски амбасадор Александар Чепурин руско дипломатско представништво малтене претворио у филијалу Српске напредне странке која се диви лику и делу Александра Вучића. Није много бољи ни Александар Бабаков који у време инсценираног државног преврата у Црној Гори шурује са српским председником
Сваке године када сексуални инверти шетају градом, већина Срба побегне у кућицу. Нико неће да добије по њушци од разноразних плаћених бабетина ружних лица и још грђе душе. Неће да осване на насловној страни пресститутских гласила. Неће да га „јавно мњење“ осуди да је хомофоб, фашиста, говорник мржње. Потомци јунака који су побеђивали највеће светске силеџије, понизно шене пред мушкарцем са брусхалтером и женом у мушком оделу. Српски домаћини се слажу да деца требају да „знају за различитости“, а мајке су у паници да њихова чеда не покажу „агресивност“ и не буду довољно геј-френдли.
Овај гест је акт подаништва које се жели истаћи у овако битном моменту како би Американци имали на уму да они због којих су окупирали Косово и Метохију, протерали српску војску, полицију и народ, те асистирали при рушењу и паљењу светиња и споменика, то памте и биће заувек захвални на томе.
Овом приликом представљамо два брата, правника по струци, песника по опредељењу, који су своје стихове објединили у једну збирку песама. Реч је о Марку и Саши, Маринковићима рођеним у Гњилану, а силом прилика настањеним у селу Горње Кусце (у општини Ново Брдо), надомак родног града. О заједничкој збирци песама, емоцијама, песништву и Косову и Метохији разговарали смо са млађим од њих двојице, Марком (1991.).
Бара ткз. српског родољубља, пуна је разноразних умишљених дилетаната, отворених за иницијацију у редове „моћних“.
Сијасет бедних кружока, који самим именом својих организација, образују контрадикторну конструкцију, па само у бездушној форми, именују се српским национализмом, међутим са његовом суштином нису уопште упознати нити се могу представљати као – „национални“.
Србија се данас налази под колонијалном управом, која настоји да угуши сваку могућност слободарског мишљења и деловања. Управо зато, наша дужност је да не ћутимо, него да смело и одлучно кажемо истину. А истина је да од Вука Бранковића Србија није имала таквог издајника и штеточину као што је Александар Вучић
Шта рећи на крају осим, свака част нашој полицији која данас не дозвољава да се приђе педерима и осталим сексуалним болесницима, а смеје се на нападе на људе који су изашли на улицу да се боре за опстанак србства и Србије, против девијација у друштву и издаје вере, за будућност наше земље…
Кријумчарење оружја није било ограничено на старо оружје тзв. ОВК јер Рамуш Харадинај се, као важни албански бизнисмен, бавио и снабдевањем тржишта модерним оружјем. Он постаје чак један од снабдевача ИГИЛ-а. Стога можемо засигурно рећи да је за премијера такозване „Републике Косово“ изабран истински манијак и трговац оружјем и смрћу.
Србија после 1999. године нема приступ ресурсима на Косову и Метохији, преостали Срби живе у логорима под отвореним небом- енклавама, изложени свакодневним злостављањима албанског становништва. Наша јужна покрајина је под окупацијом стране војске – НАТО алијансе и њених вазала из терористичке организације ОВК.
„Испред цркве Светог Марка, предвођени монахом Антонијем неколико десетина верника изашло је на улицу. Они певају православне песме и носе транспаренте против екуменизма и содомије у нашој окупираној Србији у којој се врши дискриминација над већином народа, над породичном, традиционално православном традицијом. Окружују их полицијске снаге, а чува их Господ Бог.“ – СРБски ФБРепортер
Родољуб сам србски, верујем у Христа
Издајници лажу да сам ја фашиста
СветоСавски Завет на срцу ми пише
А у срцу Христос са Лазаром дише.
На листи држава које су под неком врстом ембарга Србије тренутно је више од 15 земаља, али ниједној од њих наша земља није увела директне санкције, већ се прикључила „казненим“ резолуцијама Европске уније и Уједињених нација.
Шта је то што председници, владини министри, војни официри, бирократе, олигарси и НВО гуруи мисле да раде када се залажу за или против одређених политика?
Понекад се чини да одговори на то питање немају никаквог смисла у контексту уобичајених анализа објективних „интереса“. Најлакше решење за такве ребусе се често тражи у Окамовој оштрици: само пратите токове новца. Неко, негде профитира. И обично масно профитира.
Један од стратешких циљева данашње ЕУ јесте наметање „гендерске равноправности“, што, како се показало у пракси, не значи никакву борбу за нечија наводно угрожена права, него значи наметање целом друштву ЛГБТ идеологије. После бомбардовања неонацистичког НАТО пакта 1999. године и петооктобарског државног удара који је уследио, почела је са убрзаном применом „гендерских“ закона, мноштво како владиних тако и невладиних организација финансираних од стране европских „гендера“ (десетине милиона евра је уложила ЕУ у ширење ове изопачене идеологије), на државном нивоу пропагирају гендерску идеологију са залагањем озакоњења „гендерског идентитета“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…