Српски новинар Миодраг Зарковић недавно је боравио у Донбасу, у својству међународног посматрача на општим изборима 11. новембра, и направио о томе репортажу, у оквиру које је најавио и документарни филм о донбаском ратишту виђеном српским очима.
Претпостављамо да упис `српских гусала` у Унескову листу као културног наслеђа човјечанства представља племениту бригу за идентитет српског народа, а да није, како поједини сумњају, фолклорна завјеса за закулисну политику `разграничења` са Косовом и Метохијом тј. са такозваном државом Косово.
Тако је Америка практично окупирала најважније чвориште Србије и централног Балкана, користећи Албанце и њихове сепаратистичке амбиције.
Није лако, али ако ми овде опстајемо у немогућим условима више од једног века, онда ништа није немогуће. Ту је Резолуција 1244 и Устав Србије који морамо да поштујемо. Време ради за нас и јасно је да ћемо због тога у наредном периоду ми бити жртве. Удраће нас по кичми и џепу – посебно нас јужно од Ибра – и издржаћемо ако је званични Београд уз нас. За Србе на Косову и Метохији, на северу и југу покрајине, тренутно је најважније како ће се наша власт понашати. Остале са Запада ионако већ дуго сматрамо непријатељима.
Београдска издавачка кућа „Логос“ недавно је објавила тротомно издање Писама Фјодора Михаиловича Достојевског. На 1.500 страница сакупљена су писма великог руског писца упућена рођацима, пријатељима, сарадницима и издавачима у периоду од 1832. до његове смрти 1881. године.
Цена коју је србска војска платила у Колубарској бици била је велика: 22.000 погинулих и преко 91.000 рањених војника. Управо та њихова жртва нас обавезује на поштовање, јер захваљујући њима ми данас постојимо. Маршом у њихову част сачуваћемо сећање на јунаке који су задивили читав свет. Колубарска битка је јединствен пример у којој је једна војска којој је предвиђен потпуни слом, прелази у контранапад и остварује убедљиву победу.
Бранилац више српских хашких оптуженика, адвокат Горан Петронијевић каже да је комплетан научни и стручни свијет протеклих пет-шест година схватио да је прича о геноциду у Сребреници исфабрикована.
Дакле, јасни су докази да је УНМИК детаљно спровео истрагу, да је послао стручан тим људи, и да је свјесно одлучио не само да о страдању Срба ћути, већ и да „загуби“ доказе о овим монструозним злочинима.
Сакрити злочин, можда је чак и монструозније него починити га.
У емисији је било речи о томе како албанска мафија са Косова купују некретнине и рудна богатства на југу Србије (00:03:00), како се Србија пљачка преко рудника злата у Бору и преко продаје друштвених и државних предузећа (00:10:30), како стране банке и страни трговачки лаци контролишу економске и финансијске токове у Србији… како је г. Митровић очитао лекцију о патриотизму америчком генералу (01:07:20).
Коначно, до Нове године нема много времена. Брзо ће проћи и то, па ћемо знати да ли је ова узбуна унутар НАТО савеза, ЕУ и САД била за њих успешна. Да ли ће Срби поклекнути на оном месту, где ниједан народ није поклекнуо, без борбе и отпора, у досадашњој историји света?
Са друге стране, имамо тај чувени аутопут за Драч и Приштину. Чак 180 милиона евра је предвиђено само за прву деоницу овог аутопута (до Плочника). Дакле, ево вам само два конкретна примера нерационална и несхватљива буџетска издатка. А да и не помињемо геополитички аспект, који смо ја и неке колеге више пута наводили – да то више делује као да правимо аутопут за Албанце да брже и лакше стигну до Ниша, или ауто пут за НАТО – да би НАТО, ако крене на исток, могао преко тог аутопута лакше да се транспортује из Албаније и Драча, него што је тај аутопут заиста неопходан и приоритет Републике Србије.
Да живимо у доба ерозије свих вредности – познато је.
Да ће то довести до далекосежних последица, могло се наслутити.
Да ће се то догодити овако брзо – трудили смо се да не схватимо.
„Очекујемо недвосмислену реакцију САД и ЕУ на провокације Тиране и Приштине, осуду концепције која је усмерена на дестабилизацију југоисточне Европе. Ако то поново пође за руком албанским и косовским политичарима, то ће значити да овај пројекат има отворену подршку Вашингтона и Брисела“, наводи се у саопштењу.
Уочи изрицања пресуде, испред Суда БиХ окупило се око стотину Орићевих присталица које су узвикивале „Алаху екбер“ и носиле ратне заставе тзв. Армије БиХ.
Иванишевић: Ослобађајућа пресуда – легализација злочина над Србима
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…