Зашто је званична верзија о масакру у Лас Вегасу, у коме се, постоје претпоставке, појављују плаћени глумци и више нападача, неодржива, те ко је и из којих разлога учествовао у њеном креирању.
Зашто је званична верзија о масакру у Лас Вегасу, у коме се, постоје претпоставке, појављују плаћени глумци и више нападача, неодржива, те ко је и из којих разлога учествовао у њеном креирању.
ВОЂИНА ПАРОЛА: „Ми не знамо где идемо и немамо појма што нас чека, Но страх нам неће заледити груди! Србски гласачи ко волови јарам трпе, а некад су били људи – Бог […]
Хајнц Кристијан Штрахе, лидер Слободарске партије Аустрије (ФПОе) указује да његова странка има доследан и искрен став рема Србији којој је нанета неправда по питању Косова. Он сматра да је неопходно одрживо решење за Косово и Метохију, јер тренутно стање није добро.
С обзиром на то да се ради о пресуди Суда ЕУ чије су пресуде обавезујуће за све судове држава чланица ЕУ, многе земље очекују сличне пресуде својих Врховних судова.
– Ако се проблем не реши у Србији, спорове ће решити Суд за људска права у Стразбуру и у том случају ће последице сносити држава и ми као порески обвезници. Тај луксуз Србија себи не сме да дозволи – истакла је адвокат Павловић.
„Српски суд је био дужан по службеној дужности да штити грађане Србије, и да поједине незаконите одредбе стави ван снаге. Имао је те одредбе пред собом, а није их уважио. Сад је питање да ли из незнања, или није хтео“ – указује Матић.
Наравно да Ердогана није требало убијати као Мурата, Дачићу, па чак ни симболички. Нити то неко очекује од Бранковића који је потписао Бриселски споразум и чију ће издају поколења памтити. Такође, сви знамо да ово није 1389. Али, тим пре, то подразумева цивилизовано и достојанствено понашање какво приличи сваком шефу дипломатије на свету.
Најбоље да јавно саопштите свима нама магарцима, колико сте то ви циљева испунили од оних своји фамозних, руком писаних (мада мислим да би било још чудовишније да сте изјавили да сте писали ногом, и то окренут леђима!), 600 страна експозеа, о плану рада ваше будуће Владе?
За потребе бизнис-елите која усмерава токове светске привреде и политике, разуме се, потребно је створити човека који није у стању да самостално и рационално размишља, и није у стању да разуме и анализира оно што се говори и што се догађа, и буде спреман да се против тога бори. Човек реално треба да постане послушни објекат, не само објект манипулације, већ објект којим ће у потпуности управљати.
У својим опсежним студијама о начину рада и механизмима контроле глобалистичког система проф. Ентони Сутон је издвојио једну посебну сарадничку групу која га опслужује. То је корпус интелектуалних измећара. Опис њиховог посла је да у прихватљиву академску обланду упакују и рационализују намере и нечасна средства својих господара.
Драма је настала пред крај турске власти у Македонији, око 1903. године, као последица снажне импресије, када је Надежда Петровић са Колом српских сестара путовала по Македонији, носећи донације и пружајући помоћ српским војницима. Сликарка се на том путу разболела и остала у Македонији на лечењу око два месеца, када је драма и написана.
Отуд је само критика и наше власти и њених западних (америчких) упоришта истинска и аутентична опозициона оријентација у нас. Ако је као политика и безизгледна, јер нема савезника, као оријентација и мишљење, као дужност интелектуалца, остаје незаменљива, јер је начелна.
Концепт „родне равноправности” је по пореклу и сврси лезбијско-феминистички. То је лингвистичка, правна, научна, економска, финансијска и емотивна превара. Стога предложени Закон о родној равноправности треба одбацити у целини. Никава ту преправљања не помажу.
Телевизијски новинар Патрик Баб је на расветљавању ових убистава радио заједно са политикологом и бившим саветником Пентагона Робертом Харкавијем неколико година, добивши и приступ тајним документима из чак седам обавештајних служби света, сарађујући са различитим пензионисаним агентима специјалних служби, као и хемичарима и токсиколозима.
Бенко Краљ члан нашег удружења и главни повереник за Српско приморје јавио нам је да Барани држе до дедовине или ђедовине како то наши Срби у Црној гори кажу. Управо горе наведене речи да се „може и кад се не може“ рече наш Бенко, отац петоро деце, слободар и један од носилаца Румијског часног крста.
Прошла су тачно три века откако су становници малог села Алмаша у Бачкој отишли са својих огњишта и населили крај у ком се сад налази Основна школа „Иван Гундулић“. Поводом важног и великог јубилеја, данас у 18 часова у Историјском архиву Града Новог Сада уприличиће се отварање изложбе слика са Треће ликовне колоније „Отисци времена“.
Коментари читалаца…