Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Документарни филм „Јего благородије барон Врангел“ приказује судбину последњег команданта беле армије, од рођења до смрти.
Изузетно образован човек, пореклом из породице прибалтичких витезова, генерал Петар Николајевич Врангел био је до краја свог живота одан заклетви коју је положио руском цару и отаџбини.
Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
Српски покрет Двери позива надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе да преиспита законитост рада БНВ и да предузме све мере и радње у складу са законом ради враћања рада овог националног савета конкретне националне мањине у оквире Устава Републике Србије и важећих закона. Такође, надлежним државним органима који врше кривични прогон поручујемо: ухапсите Угљанина!
Важно је умети да препознамо ту мржњу. Она је у супротности не само с нашим суштинским интересима, већ и с нашим цивилизацијским бићем које нас чини особеним као народ и као културу. Она се тешко може примити у широј јавности. Али, у контексту најављиваног– „међународног сукоба“ – који ће, наводно, коначно „да раздвоји жито од кукоља“ – то је најава тоталитарне репресије над сваким од нас који воли своју земљу, и који размишља сопственом главом.
У коначници, очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште није размотрио доказе. Мада ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској.
Иветић каже да му уопште нису јасни потези суда и да му се након свега на крају чини да је на делу потпуна опструкција и одуговлачење.
Циљ ове трибине био је да се одговори на питања које се већ дуже помињу у јавности, а које су довеле до смањења броја вакцинисане деце, пада поверења у педијатре, као и антиуставном доношењу и примени скандалозног закона о присилној вакцинацији и кажњавања родитеља који су у дилеми да ли ће вакцинацијом угрозити здравље своје деце.
Меморијална плоча бившем руском амбасадору у УН Виталију Чуркину, који је преминуо у фебруару ове године, отворена је данас у Источном Сарајеву као знак признања за допринос који је руски дипломата дао одбрани интереса српског народа.
– Знам да немате, па… – шта да поделимо, тата?! Ту беду што си свио негде у дну цегера да звери не нањуше, тај недоглед згаслог погледа, корак што му штап бежи, сате чекања да ти неко исплати „помоћ“, муко моја, купивши ти још дан робије у ономе што ти бахато и срамно називају- животом?!
Није случајно да новине члана групе Билдерберг, Рингијера, у Србији стално праве панику о страшним епидемијама богиња и других болести на Балкану, а воде и хајку против родитеља који, без вере у глобалистичку здравствену заштиту, не желе да вакцинишу своју децу.
Ако све ово знамо (а зна свако ко то жели да зна), остаје нам да се боримо за Србију над којом биополитика неће имати власт. Јер, да поновимо Фукоа – биополитика је неолиберализам.
Више од 7.000 грађана Румуније окупило се синоћ у Букурешту како би протестовали због намере Владе да усвоји законе, за које се сматра да ће ослабити напоре да се искорени корупција.
Изненадна смењивање и хапшења десетина министара, чланова краљевске породице, званичника и виших официра у Саудијској Арабији, немају преседана у историји те 85 година старе тајанствене краљевине.
Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…