Сви смо на истом броду који се зове Србија… Не можете бити срећни у земљи која се распада макар имали и сто пута већу плату. Ако иоле имате осећај да је ова земља и ваша кућа, да је овај народ твој народ, да причате исти језик, да имате исте претке – ако сте колектив, онда морате имати тај осећај. И то морамо да пробудимо. Морамо да се тргнемо јер ћемо нестати.
„Дошли смо до трагова на основу којих основано сумњамо да су у крађу беба умешани појединци из бившег система Државне безбедности. Тврдим, такође, да ова служба из бившег комунистичког режима има податке за више од 50 одсто отетих беба у Србији“, казао је Павловић.
На нама као народу је да се тргнемо из поспаности, саберемо се, окупимо и спречимо га да са својим одласком за собом не повуче и целокупну будућност Србије. Крајње је време да победимо своје страхове, уздигнемо се и боримо. Више немамо права на попуштање, понижавање и предају.
Све је ту мени сумњиво- оне краве понајвише, ускописти се то и зариче на сваки помен власти, неко их је томе научио, мора да негде у потаји Златибора постоји камп и за субверзивну обуку крава, прочешљао бих ја то још мало, притиснуо сваки бор док не призна, докторе Стефановићу, изабрани лекару општег лудила…
Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину“ под својим вођом Карађорђем кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.
Има и превише доказа да је ситуација са којом се сада суочавамо итекако опасна. Нестанак биљних и животињских врста, отрови у храни, води, мајчином млеку, ваздуху и земљишту, и сви ти покушаји да се енергенти добију „фракингом“, методом извлачења гаса и нафте мрвљењем стена који уништава подземне воде и узрокује земљотресе, као и многи други примери, знаци су да смо нашој планети постали превелик терет, превише смо је притисли.
После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“ у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв.“Косово“. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.
Немачка и Русија морају наставити да трагају за решењем сукоба у Украјини, а споразуми из Минска остају основа за решење, истакла је данас немачка канцеларка Ангела Меркел.
Скупа је цијена Косова, а много је већа наша потреба за земљом мученика.
Име Милодрад Додик обично побуђује осећај поноса код многих Срба, с обзиром да се сматра да је он њихов најродољубивији вођа у региону, али то би се ускоро могло претворити у испразан осећај разочарења ако људи размисле о личној користи која стоји иза његове подршке Вучићевом плану за поделу (“разграничење“) Косова.
Нудим вам прилику да на личном примеру покажете да сте бољи министар полиције него што се види. Шћиприм Арифи, председник општине Прешево, дакле плаћен из буџета новцем грађана Србије, јавно заговара отцепљење Бујановца, Прешева и Медвеђе од Србије, а при том истиче албанску заставу на територији Србије. Сулејман Угљанин јавно позива на рушење уставног поретка и територијалног интегритета Србије.
„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.
– Живот ми се претворио у каос. Раде ми монструозне ствари. Одлучио сам да више не могу шутјети. Уништили су ми живот, а уништавају ме и свакодневно. Зашто? Зато што радим свој посао најбоље што знам и јер нисам узео паре да шутим па ме треба уништити – пожалио нам се Маргетић.
Косово је непресушни духовни кладенац који преци оставише својим потомцима да их надахњују снагом и истином како би се, усправни и достојанствени, одржали кроз векове и како би између ропског понижења и смрти – увек изабрали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…