Пише: мр арх Марин Рајковић, истакнути члан УЛУПУДС-а, добитник награде за животно дело за укупан опус и допринос развоју архитектуре, примењене уметности и дизајна
Гост емисије „Интервју“ био је примаријус др сци. медицине Тодор Јовановић, широј јавности познат као лекар и проналазач препарата TODOXIN®. Посветио је свој дугогодишњи научноистраживачки рад имунологији и вирусологији и дао велики допринос разумевању многих метаболичких и имунолошких процеса у људском оранизму.
Дакле, грађанин и политичар Србије, који учествује у Вучићевом “унутрашњем дијалогу”, који је и скупштински посланик, сматра да територијални интегритет Србије може да се угрожава, и да он треба да учествује у томе, али брине за интегритет БиХ. Да ли је то нормално? Да ли је нормално да судбину српског Косова решавају Бошњаци?!
„У последњих неколико година, имамо много тога започетог и учињеног. То се односи и на војно-техничку сарадњу, као и нашу помоћ у залихама оружја и војне опреме. То се односи, наравно, и на војну сарадњу, заједничке вежбе, размену делегација, не само на нивоу високе команде, него и на секундарном нивоу и нижем нивоу“, нагласио је министар Шојгу.
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чекало је 58 година да буде објављено (до 2012. прим.приређ.), као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу.
Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом:
„Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвеститори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Некадашњи османлијски „Новопазарски санџак“, данас је поново у две самосталне државе, Србији и Црној Гори, те наследници некадашње „претече ЕU“ зато и рециклирају идеју о „санџачкој посебности“, увијајући је вешто у обланду „европске прекограничне регије“ како би се тобож побољшао животни стандард њених становника, који ипак следе своје „традиције“!
Председник Републике Србије је успоставио класичну границу између Косова и Метохије и остатка државе Србије, укинуо српске институције на Косову и Метохији па се стога поставља питање како може и са којим правом да брине о српским националним и државним интересима.
2007. године је од укупног броја становника на Косову и Метохији било 92% Албанаца, 5% Срба и 3% осталих. Колико ћемо тамо Срба затећи за 50 – 100 година? Шта ћемо тамо затећи у материјалном смислу? Хоће ли бити уопште наших цркава и манастира? Ако наша политичка генерација није спремна да се жртвује, на основу чега изводимо закључак да ће то бити спремна да уради нека генерација после нас?
У несрећи која се десила у Грчкој, у кампу где су били на летовању тешке опекотине су добила три члана породице Давидовић. Хитно су смештени у болницу у Грчкој али немају новца за услуге лечења јер након прве пружене помоћи треба да се врате у Србију где ће наставити лечење.
Aутори богохулног филма „Матилда“ заправо бескрупулозно ударају не само на пребогату духовно-културну и државотворну баштину Русије и Руског света и руско национално самоосећање, него и на духовне основе свеколиког наслеђе Хришћанског Истока, на Цркву од Истока као светодуховску надахнитељку и одгајатељку тог наслеђа.
Дјецу грдимо, па и бијемо када лажу… А политичаре? Ко ће једном њих да бије за свакодневне лажи. Грдње не вриједе, јер оне помажу код савјесног и поштеног свијета. Код криминалаца и политичара оне су недјелотворне
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…