Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Проф. др Ђорђе Јанковић (1947 – 2016), врсни научник, стручњак за средњевековну археологију, србски родољуб и борац за истину о правој историји Срба…
Младен Обрадовић је постао члан Отачаственог покрета Образ још 1999. године, а након погибије оснивача Небојше М. Крстића изабран је за председника главног одбора и главног секретара Отачаственог покрета Образ. Деловање овог покрета забрањено је одлуком Уставног суда Србије од 12. јуна 2012, а након тога долази до оснивања покрета „Српски Образ“.
Посебна је тема какве вредности и какво друштво стварамо – да ли ће новац свакоме постати циљ, да ли ће профит свако стављати изнад свега. Дакле, да ли можемо да постанемо богати, […]
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
Пише: Душан Марић — По међународном праву, геноцид је кад неко по унапријед смишљеном плану уништи одређену етничку групу, затре јој ген. Да су Младић, Караџић, српски војни команданти и политичари хтјели […]
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Корупција је рђа која све нагриза, па ће стога и само језгро државности убрзо бити рђом поједено и лакше сломљено.
Баш зато је корупција зло које би, заправо, много више требало да погађа патриотску критичку јавност него грађанисте. Није ли елементарна истина да само тамо где нема корупције било које врсте, политичка елита може доносити збиља добре и разборите одлуке? А данашњој Србији су такве одлуке итекако потребне.
Наиме, у мејлу, који је потписала Ребека С. Гунтер, саопштено је да је Комитет расправљао више пута о црногорском језику и став је био да се „ради о варијанти српског језика који се говори у Црној Гори“. Такође, предложили су примјену варијантног кода срп-МЕ, осим уколико се не пошаљу додатне информације за разумијевање значајних лингвистичких разлика између два језика.
Упутили су и позив свим Ратним Ветеранима члановима осталих Удружења која тренутно нису чланице СРВС да позову своје руководство да приступе Савезу да што јединственији лакше дођу до наведених циљева.
Тренутни број чланова Удружења чланица Савеза Ратних Ветерана Србије износи преко 83 хиљаде регистрованих чланова.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу србства у свету.” (Никола Тесла, 2. јуна 1892. године у говору студентима Велике школе у Београду)
Гости емисије „Дебата” били су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић. Тема емисије је била како се , путем пуњења српског буџета, од стране власти пљачка српска држава и народ Србије.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…