Ђилас је нагласио госпођи Браш да код њега постоји гађење према руском амбасадору Конузину, и да ће учинити све у својој моћи да умањи значај најављене посете руског председника Медведева Београду и Србији!? Ђилас је пружио уверавања да његова влада чини све да „геј паради“ обезбеде сигурност. Посебно се жалио на патриотске организације СНПнаши1389 и ОБРАЗ назвавши их „хулиганима“ и заложио се за њихова превентивна хапшења
Другим речима, оваквом одлуком Жалбено веће „кажњава“ Шешеља за неки будићу прекршај, који се још није ни десио, нити је извесно да ће се уопште десити (нешто попут америчког футуристичког орвелијанског филма „Минорити репорт“). Судије Тузмакамадов и Афанде, аргументацију тужиоца да ће за евентуални повратак Шешеља у Хаг бити потребна сила, сматрају „спекулативном“.
Као највећу претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епискога Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за ББЦ у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије.
„То је следећи корак глобализације, али постоји веома добар разлог да пожелимо да то није случај,“ пише „Венити Фер“. Америчке фармацеутске куће убрзано повећавају тестирање експерименталних лекова у страним земљама, због тога што у „тим“ земљама не постоји одговарајући механизми заштите пацијената од злоупотребе непроверених лекова.
12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем. Тада су се конкретно договорили да се закаже седница парламента са само једном тачком, референдума о отцепљењу…
У то време је и Вашингтон Пост известио, да су одмах по дизању у ваздух аутобуса, у року од неколико сати, НАТО трупе (вероватно оне исте трупе које су наводно претходно провериле тај мост и послале невине српске цивиле у сигурну смрт) попуниле асфалтом кратер од експлозије уништивши на тај начин већину форензичких доказа. Да то није била случајна грешка, доказује патерн криминалног заташкавања шиптарских злочина од стране „западних сила“ који се огледао у следећем:
Марти је документовао у свом извештају да су у завршној фази ових морбидних злочина, „таоци донори“ довођени на локацију „клинике“ у Фуше Крујеу (која је изабрана због близине Тиранског аеродрома), где су на самом улазу убијани углавном метком у чело, да би њихова још топла тела била стављана на операционе столове, где су им одређени органи, углавном бубрези били уклањани „пост-мортем процедуром“. То је по њему чињено из разлога смањења трошкова и оперативне процедуре, јер у том случају није био потребан анестезиолог и други пратећи „медицински“ протоколи.
Посебно је проблематично што у овим документима- и Холбрук, и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине- док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…
Колико је далеко ишла западна завера против србске нације на Косову сведочи следећа документована информација о другом осумњиченом за овај тежак злочин (минирање србског цивилног аутобуса) код Подујева – Самију Луштакуу. У његовом случају је амерички дипломата Џок Кови, који је у то време био на функцији заменика шефа УН мисије на Косову (Кушнера), лично, и у два наврата спречио хапшење Луштакуа…
Господин Келок на почетку тог интервјуа наглашава да је мандат његове мисије на Косову био у оквиру резолуције 1244, али да је од самог почетка био угрожен „сакривеним агендама у игри“, и то на првом месту од стране оних чија је улога била да тај мандат спроведу. Најупечатљивији је пример Бернарда Кушнера. На прву велику обструкцију у свом раду је наишао у процесу хапшења и доказивања кривице за тешка криминална дела Сабита Геција, једног од оснивача ОВК. Тада су господину Келоку први пут у току његове службе на Косову, упућене директне претње смрћу.
ВАШИНГТОН ТАЈМС, 2002: „Хрватски Светски Конгрес“ је послао писмени захтев главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте да отвори криминалну истрагу против господина Клинтона и других високих функционера америчке владе, због тога што су сарађивали и помагали хрватског генерала Анту Готовину, 1995. током војне операције под именом Олуја… ХСК је нагласио да је америчка администрација дала зелено светло за операцију, и обезбедила пуну дипломатску и политичку подршку у ту сврху.“
Овај извештај поново наглашава да су безбројне отете жене и девојчице са Косова, биле силоване на локацији „жуте куће“, не само од стране ОВК шиптарских терориста, већ и локалних мештана. Марти овде наводи да су све ове тврдње поткрепљене изјавама сведока и форензичким доказима. Такође је документовано да је „жута кућа“ служила као транзитни центар преко којег су заточеници траснпортовани на више других локација, често и враћани, да би били одведени у непознатом правцу. Оно што је запрепашћујуће, а произилази из више независних извора, а то је да су ту заточеници, углавном Срби, размењивани између ОВК терориста за новац, односно продавани…
Марти криви албанску владу, за коју тврди да је не само саботирала његову и претходне истраге, већ и активно учествовала у уклањању трагова злочина и пружања уточишта злочинцима. У тим криминалним делатностима су предњачиле албанске тајне службе, претходна ШИК и садашња ШИШ. Поред претходно споменутих терориста, тзв. лидера ОВК, он овде посебно наводи веома бруталног ОВК команданта и члана Дреничке групе Кадрија Веселија, који је био задужен за тајне затворе…
…Али желим овде да нагласим, да је по оваквим судбоносним националним питањима, као и по, сада већ симптоматски хроничном, игнорисању злочина над србским народом од стране властите државе- И „нечињење“ од надлежних, представља саучешниство у тим злочинима… И да ће по овим, и сличним (против-уставно деловање Уставног суда Србије) поводима, пре или касније, у овој земљи бити суђено свима онима који су одбијали да суде убицама свог народа- односно да испуне своју уставну законску дужност…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…