Оно што је проблем јесте слика о нама као дивљацима и нерадницима, али и представа о нашим атлантистичким колонизаторима као о врхунцу цивилизованости. /…/
Не сумњам да су многе присутне званице биле одушевљене Вучићевим говором: Соња Бисерко, Соња Лихт, Јелена Милић, Чедомир Јовановић, Ненад Чанак, Вук Драшковић… (овде и овде). Но, свако ко стварно жели добро Србији, само може бити забринут.
У емисији је приказан снимак промоције у УКС од 23.јуна 2017. на којој су говорили: Драгослав Бокан, Момир Лазић (издавач часописа) и Биљана Ђоровић.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Од отворене демонстрације тих извраћеника – мени се повраћа. Повраћа господо и тачка! Можда је то због тога што у души Бог још није изгубљен.
Зато ми се чини да ће и у Србији реалан резултат свих ових иницијатива Александра Вучића, зависити од тога, да ли је Бог изгубљен у души Србиновој или није.
Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица…
“Светом Сави хвала што нас је сабрао и удостојио да му се обратимо на овакав начин и на том месту“ – закључује филиграниста Ристовић.
Док год је земаљска Србија живела за Небеску Србију, имала је благослов Божији на себи. У њој се умножавало свако добро, јер тамо где је благослов Божији умножава се свако добро.
Онда када је земаљска Србија заборављала Небеску, када је одступала од пута Небеске Србије, пропадала је и сама и у земаљском и материјалном, а што је најгоре – у духовном моралном смислу. И то се управо дешава данас са нашим јадним православним родом српским.
Шта нам је чинити у ово тешко и смутно време, време безбожја и одпадништва од вере, време атеизма и сатанизма, време лицемерства и фарисејства? Како сачувати душу своју, веру своју, државу Србију и своју Српску Православну Цркву?
Нема другог решења, браћо и сестре, него да послушамо нашег светог Саву и да се Срби врате Богу на првом месту, Његовом закону, Његовој Цркви, Његовом светом предању.
Како данас хришћанин треба да се делатно бори за веру, који је пут и начин? Оградити се, канонски од оних који кваре и издају веру, а то су следбеници свејереси екуменизма и папизма. Практично то значи, не ићи на молитвено сабрање са њима и прекинути молитвено општење са њима. То је законита и делатна борба коју свако од нас може и треба да води.
Једна од најважнијих декларација Конгреса била је декларација о поновном уједињењу тројединог народа Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије и одговарајући документ биће упућен државним органима Русије, Украјине и Белорусије. Значајна идеја која је потекла са Конгреса, јесте идеја о стварању Заједнице Независних Словенских Држава, у којој не би било диктата из једног центра и свака држава би имала своје државне структуре, културу и језик и схватање сопственог фундаменталног правца развоја.
Тешко вама, екуменисти, лицемери, што се у парламентима градите заштитницима људских права, а одлучујете од Цркве оне који разобличавају безакоња ваша.
Ово значи да јерес одобрену на лажном Критском сабору својим потписом, и не противљењем, тј. ћутањем, прихватају сви епископи који су учествовали на овогодишњем Архијерејском сабору СПЦ. Овим су епископи Београдске патријаршије полугом екуменистичке јереси себе избацили из догматских основа Цркве православне.
Сабор архијереја Београдске патријаршије маја 2017. усвојио јеретичке документе Критског лажног и екуменистичког сабора
13.6.2017. ЕРП у егзилу „Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим“ (Пс. 118, 127-128) Ове псаламске речи уче […]
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…