Све је ту мени сумњиво- оне краве понајвише, ускописти се то и зариче на сваки помен власти, неко их је томе научио, мора да негде у потаји Златибора постоји камп и за субверзивну обуку крава, прочешљао бих ја то још мало, притиснуо сваки бор док не призна, докторе Стефановићу, изабрани лекару општег лудила…
Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину“ под својим вођом Карађорђем кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.
Скупа је цијена Косова, а много је већа наша потреба за земљом мученика.
Име Милодрад Додик обично побуђује осећај поноса код многих Срба, с обзиром да се сматра да је он њихов најродољубивији вођа у региону, али то би се ускоро могло претворити у испразан осећај разочарења ако људи размисле о личној користи која стоји иза његове подршке Вучићевом плану за поделу (“разграничење“) Косова.
Нудим вам прилику да на личном примеру покажете да сте бољи министар полиције него што се види. Шћиприм Арифи, председник општине Прешево, дакле плаћен из буџета новцем грађана Србије, јавно заговара отцепљење Бујановца, Прешева и Медвеђе од Србије, а при том истиче албанску заставу на територији Србије. Сулејман Угљанин јавно позива на рушење уставног поретка и територијалног интегритета Србије.
„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.
Косово је непресушни духовни кладенац који преци оставише својим потомцима да их надахњују снагом и истином како би се, усправни и достојанствени, одржали кроз векове и како би између ропског понижења и смрти – увек изабрали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско.
Албанци неће одустати од своје замисли — њихов циљ је војно освајање севера Косова како би заокружили територијалност. Они методама специјалног рата и психолошко-пропагандним активностима сваки дан раде на томе, желе да се Срби осећају угроженим и да напусте своја огњишта. За тај део задужена је њихова тајна, обавештајна служба ШИК.
„Сналажење у простору, употреба компаса. Расклапање шатора, паљење ватре, прва помоћ, поплаве, средства везе.. То нема везе са убијањем. Ова знања спасавају животе“, закључио је Медојевић.
Нема документа – као најгори роб, нема слободу кретања – као у затвору, нема своје медије – све окупирано и про СНС, нема решења… али трпи и седи у свом дому.
Сада им поврх свега кажеш да ћеш да их разграничиш са Србијом за коју су они умирали 20 година? То је нешто што неће да поднесу.
Фрижидеру се у зубе не гледа, што каже наш народ, важно је да је пун, а наши јесу откад нам Вас је Бог послао, тачније, откад сте рекли Богу: „Одох и од Србије да направим рај, а ти немој да правиш глупости и да ми се превише опуштати, пратим шта радиш! Прогледао сам ти кроз прсте што си Земљу и живот на њој стварао чак шест дана, али то ти је била последња опомена!“
Каква режимска драма око ОМЛАДИНСКО-ПАТРИОТСКОГ КАМПА на Златибору, као да је логор у коме се деца кољу. А треба да буде срамота и вас који ширите лажи о кампу и изигравате невине барбике у корист система.
Вишегодишњу борбу да врати имовину у Приштини, породица Симоновић скупо платила. Када је пријавио узурпаторе, Марко ухапшен и робијао шест година. Миљаим Зека, новинар и посланик, узурпирао дом српске породице
Децу у кампове шаље родитељска љубав, примају их пожртвовани васпитачи, а истерују полицијске рације и мржња Блица. Свако ће се определити по својој нарави, а ја бих волео да у Србији постоје стотине дечијих кампова, и бар један са двадесетомилиметарским топом.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…