Пој маестралних хориста из Петербурга стапа се са небом. У гласовима дечјих срца постоји нешто танано, чисто и мило. Ирина Валентиновна није обичан диригент, нити јој је мисија обична. Њен сан није бити пред камерама, живети за спектакле и вратоломну, пролазну славу. Она и њени хористи (има их 200) стварају уметност, непролазност и нешто ванредно што се неприметно уграђује у саму Русију.
Велики народни збор против изградње мини-хидроелектрана на Старој планини, на коме се очекује, како кажу организатори, преко 5.000 људи из целе Србије, одржаће се у недељу 2. септембра од 17 сати на Тргу Ослобођења у Пироту.
* Под притиском американизације, садашња деца носе имена која су пренесена из САД, односно Енглеске. Пре американизације десила се христијанизација са доношењем тада модерних имена из јеврејске, грчке и италијанске (латинске) културе, а доласком Турака на Балкан уз ислам, балкански Словени добијају нова, муслиманска, већином арапска имена. На овај начин изворна словенска имена су маргинализована, као немодерна, односно сведена на безначајну меру
Међународна комисија за истину о Јасеновцу сматра да Музеј геноцида над Србима у Београду и директор те установе г. Вељко Ђурић-Мишина не раде свој посао, па према томе нема никакве сврхе да та установа и тај директор уопште постоје.
Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намјере да обнови спомен-обиљежје српском краљу Петру Карађорђевићу у том граду и, како наводе, спомен-обиљежја српској окупационој војсци.
Свако даље Ваше настојање и упорно инсистирање да мултиетичност остварите и спроведете на 0,5% дела територије Косова где још Срби живе у већини, не би било стварање мултиетничког Косова него довршење етничког чишћења Срба са Косова.
Чујем данас, обновљени Жежељев мост, кажу, симбол је „европских интеграција“ и симбол некаве „европске будућности Србије“. За мене не. Жежељев мост у Новом Саду за мене је био и остао симбол злочина према једном народу, симбол невиђене осионости и бестијалности, симбол гажења међународног права, симбол освете јаког над немоћним, све, само не симбол некакве европске будућности.
„Тешка срца сам се одлучио на овај чин после 23 године рада у војсци, али у војсци има доста оних који нас својим потезима и нељудским понашањем терају на овакав потез“ – написао је на свом фејсбук профилу Радојица Јашовић, заставник Војске Србије, који је поднео захтев за престанак професионалне службе 28. августа 2018. године.
Средином фебруара 2005. године овај новинар је с Борисом Тадићем, тада председником Републике Србије, био у дводневној посети јужној покрајини. Том приликом је забележио исповест С. В. о монструозном злочину који је започет четрнаест дана након потписивања Кумановског споразума (9. јуна 1999. године), а као да још траје. Можда би њена исповест могла да се спомене у такозваним преговорима „под окриљем“ равнодушне Европе?
Вучићева секта је изнедрила нешто незамисливо. Сада имамо оне који у моменту док издају све живо што је српско за рачун глобалиста и култур-марксиста, гледају све нас у очи и убеђују да су они патриоте, а ми сви који им то поричемо или лудаци или издајници
Представници тзв. Српске листе, филијале Вучићеве Српске напредне странке, врше притисак и на власнике приватних предузећа са захтевом да финансијски „помогну“ организаторе митинга, као и да принуде своје раднике да присуствују Вучићевом „антигазиместанском“ спектаклу.
И све то држава ради о трошку пореских обвезника – приде их и малтретира – а заузврат има само 32 одсто власништва у Београду на води. Било би лепо када би неко све те трошкове ставио на папир и грађанима положио рачуне. Не верујем да би многи били срећни кад виде како држава газдује јавним добрима зарад потреба једне приватне фирме.
Данашњи тајкуни и политичари имају све као у време робовласништва. Државу су присвојили, а добри и послушни народ приватизовали. Једино старлете слободно располажу својим иметком.
Не треба губити време на погрешне људе и погрешне ствари. Љубав и разум данас не иду заједно. Све је данас користољубље и лични приземни интерес. Жртвовати се ретко ко уме и ретко ко сакупи храбрости да призна себи стварност. Лако је капитулирати. Тешко је бити одлучан и борити се до задњег даха.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…