Велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне промене у много мање уочљивим садржајима свакодневног живота. Јер, оно што промену у пресудним питањима уопште чини могућом и дуготрајном, ако не и неповратном, свакако је промена културне подлоге која се остварује низом различитих мера: чије је средиште један друштвени инжeњеринг који се одвија из дана у дан.
„Говори се о томе да је у Африци за миграцију у Европу већ припремљено минимално неколико милиона људи. Због тога што је реч највећим делом о муслиманима, чија је култура неспојива са европском, не верујем да је могућа њихова асимилација“, рекао је Земан. Када погледате историју Европе био је то, у ствари, непрекидни рат са муслиманима. /…/
Управо је то Србија доживела на сопственој кожи, између осталог и на Косову пољу – тврди Земан, говорећи о мигрантском притиску на Европу.“
Прострујала је вест о педесетак Срба који су положили заклетву фамозној „републици Косово“, творевини изграђеној на крви њиховог народа. Ипак, понешто је остало недоречено. Одакле тамо високи функционери Српске напредне странке?
Данашњи разговори требало је да буду наставак првих разговора који су у четвртак започети на личну иницијативу председнице Владе Србије, Ане Брнабић са циљем да се штрајк прекине и нађе прихватљиво решење за све стране.
“ГМО храна је правилник за спровођење геноцида над човечанством. Србија има само један проблем, то је издаја, ако ту издају решимо све остале проблеме за 24 сата можемо да решимо! Да би спасили од ГМО пошасти морамо да спашавамо нашу пољопривреду генерално!”
Сва отворена питања која оптерећују однос матице према српском расејању остала су иста, а временом су нека додатно продубљена. Овако би могао да се сажме став представника српске дијаспоре који су јуче говорили на Дану дијаспоре, организованом на Универзитету Сингидунум у Београду, већ трећи пут заредом.
– Распарчавање државе и крчмљење српске имовине неће се зауставити издајом и предајом Косова и Метохије, јер је Александар Вучић решио да оно мало преостале српске дедовине и природних богатстава што пре уручи туђинима, без обзира на скоро акламативно народно противљење и без референдума, на коме би сви грађани могли да кажу да ли су за улазак у ЕУ по цену специфичне „објаве рата“ Русији, признавања независности Косова и продаје српског земљишта и непокретности странцима, што нам следи за само 56 дана, колико је остало до почетка примене ССП-а – закључио је Милан Стаматовић.
Председник Русије Владимир Путин одредио је потпредседника Владе РФ Дмитрија Рогозина да сарађује са Националним саветом Србије на спровођењу Споразума о стратешком партнерству, изјавио је руски амбасадор у Београду Александар Чепурин током сусрета са председником тог савета Томиславом Николићем.
Оно што би, међутим, могло да поквари планове, а што је у случају „Јужног тока” било решено, јесте то да Србија не нађе новац да самостално изгради свој део гасовода. Осим, ако руски „Гаспром” и сада, као у случају „Јужног тока”, не притекне у помоћ нашој земљи тако што би преузео на себе изградњу ове деонице.
Подсетимо, од кад је 2010. Поникве из војног конвертован у цивилни аеродром и предат на коришћење Граду Ужицу, разминирано је 120 хектара аеродромског појаса, сређен део писте и урађена аеродромска зграда. Ипак, иако дуго најављивани, комерцијални летови још нису полетели из Ужица. Каква је његова будућност у градској управи кажу да зависи од Владе Србије јер они сами немају капацитете.
Радници „Гоше“ траже од послодавца сукцесивну исплату заосталих зарада, које по запосленом износе више од 600.000 динара, повезивање радног стажа и оверу здравствених књижица.
Да ли је Ушаков само констатовао реално стање, где је јасно да од ЕУ интеграција у скорије (а и не тако скоро) време нема ништа, наговестио неко дубље сазнање о правим намерама врха власти Србије, или најавио активнију улогу Русије у нуђењу реалне и опипљиве алтернативе (није ли можда долазак Дугина на Видовдан и његова опширна и детаљна предавања и интервјуи о предностима чланства у Евроазијском савезу и ОДКБ-у прва конкретизација тог новог, одлучнијег метода руског ангажовања у Србији?) – остаје отворено питање.
У последњих десет година број становника у Републици Србији смањен је за око 350.000 људи и то само на основу природног прираштаја. То су подаци Републичког завода за статистику за период од 2006. до 2016. године и то практично значи да је у Србији сваке године нестајала по једна општина величине Пријепоља, Бечеја или Савског венца.
Влада Србије коју је предводио Александар Вучић имала је 50 државних секретара у 16 министарстава. Сви секретари разрешени су дужности одлуком нове премијерке.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…