Милорад Павић је на врхунцу светске славе (1992) одбацио пропагандне лажи о Србима. Зато је проглашен „српским националистом”, а његов Хазарски речник „отровном књигом”. На крају га је „друга Србија” развлачила по прашини и изругивала му се. То је била показна вежба колонијалне културне политике: „Србин никад не може да буде Писац”









Коментари читалаца…