Такозвана „Хрватска академија знаности и умјетности у дијаспори“ подићи ће спомен-обиљежје Јури Францетићу, чувеном кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића.
Такозвана „Хрватска академија знаности и умјетности у дијаспори“ подићи ће спомен-обиљежје Јури Францетићу, чувеном кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
У емисији је приказан снимак промоције у УКС од 23.јуна 2017. на којој су говорили: Драгослав Бокан, Момир Лазић (издавач часописа) и Биљана Ђоровић.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
Данило Маркичић (69), доброчинитељ из Црне Горе, после читања текстова о херојима са Кошара у Српском ТЕЛЕГРАФУ одлучио је да позове ове борце да са породицама током наредна два месеца бесплатно летују у његовој вили у Чању.
Преживјели учесници акције, породице погинулих бораца, представници власти Републике Српске и велики број грађана у недјељу пред Видовдан, 28. јуни, на Дугој Њиви евоцирају успомене на акцију која је позната и као највеличанственија и најсвјетлија акција Војске Републике Српске у посљедњем одрбамбено-отаџбинском рату.
И на крају можемо само закључити, да се испод ове лукаво осликане маске, указује једино и добро познато злочиначко лице, са крвавом пјеном истргнутих срца јасеновачке, јадовничке, јастребарске, пребиловачке дјеце, нових мученика и светаца рода српског на олтару Господњем.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Пресуда у предмету Крстић једна је од најважнијих компоненти у политичкој и пропагандној архитектури сребреничке митологије. Као већина саставних делова тог мита, углавном непрочитана Крстићева пресуда је дрски блеф. Рок трајања тог блефа искључиво зависи од самих грађана и њихове спремности да некритички прихвате кривотворену верзију сребреничких догађаја, којом их већ две деценије систематски обмањују.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Не може се градити срећа једног дела српког народа на несрећи другог дела српског народа, а то су Срби са Косова и Метохије, којима се одређује судбина да треба да живе у независном Косову.
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Једина осећање које те особе гаје у себи су љубав према Сорошевим новчаницама и мржња према Србима и Србији.
Истој оној Србији, у којој те особе живе.
Србији, којој те особе покушавају намаћи омчу колективне кривице, не би ли код налагодаваца оправдали своја примања.
Коментари читалаца…