Гост емисије „Интервју“ била је госпођа Милијана Балетић, новинарка којој је забрањено да ради. Преживела је политички прогон и хајку након петог октобра 2000. године, то се огледало у отказу на послу, одузимању стана, осудама за сваку јавно изговорену реч, уз високе новчане казне.
Целокупно домицилно становништво Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, протерано је, a њихова имовина је запаљена, покрадена или уништена. На очиглед света обављена је најпрљавија и најбруталнија окупација и ратни злочин геноцида.
Политичка елита и данас једва нагура број протераних на 200.000, а сви су свести стравичног погрома који се креће у распону од 500.000 до 800.000 протераних.
Проблем насилног проглашења „државе Косово“ од стране шиптарске националне мањине, најсликовитије показује пример двоструког стандарда ЕU кад се упореди са легалним и легитимним референдумом српског народа у Хрватској, али београдски еурофанатици ни не помишљају да то отворено изговоре, биће да се плаше да ће им доказана еуродесничарка Ruža Tomašić одмах укинути мрвице из приступних фондова, а Милорад Калимеро ни не помишља да тако шта и изговори као заступник у хрватском сабору, иако зна добро цео ток насилног укидања српског народа, јер је и сам учествовао у томе, као добри послушни амерички ђак!
„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.“
С правом сматрамо ради правилног прихватања и разумевања проблема српског духовног наслеђа на Косову и Метохији неопходно да прво добро проучите мапе које је саставио и објавио почасни члан РАС Академије, г. Љубиша Гвоић.
Изложба „Моје Јадовно“ биће отворена у среду 20. септембра у 19 часова у галерији Завичајног музеја у Јагодини.
Документационо-информациони центар „Веритас“ оцијенио је да ослобађање високих хрватских официра, минималне казне затвора испод законског минимума, те непроцесуирање многих учесника у злочину против Срба у акцији „Медачки џеп“, показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости.
„Нека вјечност њега заборави,
по Божијем страшном допуштењу,
а по српског свеца заговору,
и нека му коријен родитеља,
не опрости, својим не уброји.
Ни на овом, ни на оном свијету!“
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Позивајући се на српске изворе, Хина пише да је исплату заосталих пензија од Хрватске путем ILO-а затражило око 22.000 пензионера са територије некадашње САО Крајина, што је, како се спекулише, око 800 милиона евра.
Милена је своју књигу завештала за подизање споменика КРАЈИШКА СУЗА и цркве на Банстолу, на Фрушкој Гори, где има пуно крајишког народа из Лике, Далмације, Славоније, Кордуна и Баније, кога су разни „Откоси“, „Бљескови“, „Олује“, „Масленице“, „Медачки џепови“… довели на србску Свету гору.
Неколико година након босанско-херцеговачког рата, емигирао је у Сјеверну Америку, гдје је умро у 54.-ој години живота. Није имао новца за лијечење, живио је тешко у веома скромним условима.
Желимо овим путем да Вас позовемо у Банстол, на путу између Новог Сада и Инђије, код Чортановаца, јер ће тамо у суботу 3. јуна 2017. бити откривање споменика свим крајишким жртвама у протеклим ратовима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…