Гост емисије „Интервју“ био је господин Никола Алексић, извршни директор Еколошког покрета Новог Сада. Еколошки покрет Новог Сада је невладина организација која се већ две деценије на специфичан начин бори против урушавања еколошког система у Србији.
Симовић је био власник огромног богатства, које одмах после његовог стрељања, новоустановљени мрачни комунистички систем конфисковао. Био крив што је био родољуб, добротвор, а највећа кривица је деценијама стицано богатство Симовића. Монтираним суђењем, војни суд у Ваљеву, фебруара 1945. без јавне расправе, присуства јавности, без поштовања судске процедуре, где ниједна тачка оптужбе против овог српског индустријалца није доказана…” (опаки и зли) пресудили су Симовићу.
“Ако бих смео да дам савет Србији, поручио бих јој да не подлеже притиску и не уводи санкције Русији. Ваша земља треба да задржи добре односе са Русијом и остане у том међуположају, јер је то важно и за вашу економију”, рекао је он.
И свакако нећемо „ћутати“, већ ћемо се постарати да јасно и гласно о тим ставовима обавестимо онолико наших суграђана, колико је спремно да слуша – упркос медијским блокадама и апсолутној монологичности председниковог личног дискурса. И можемо унапред да упозоримо председника – наша решења му се неће допасти, јер имплицирају „дугачак, замршен и болан процес“ који ће на крају показати да су „сви његови договори у ствари порази“, а да се „национални интереси“ у уста не узимају олако, већ да се за њихову издају – кривично одговара.
Што се тиче Српске радикалне странке, статус Косова и Метохије је утврђен Уставом и о томе нема разговора. Нико не сме да призна лажну „државу Косово“, као и улазак Косова и Метохије у Уједињене нације и друге међународне институције.
Став Српског покрета Двери о Космету као неотуђивом делу Србије и неуставним бриселским споразумима је познат српској јавности. Косметско питање је одувек представљало животни и политички испит свих генерација српских владара и политичара. Већина њих је управо на овом испиту и пала.
Првих неколико недеља Вучићевог председниковања, обележио је сусрет са „председником Косова“ Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Одмах након тога, немачки медији су почели да се утркују у „решавању“ косовско-метохијског питања, а Европска унија, која је уложила до сада 33 милијарде долара за подизање албанске државе на Косову и Метохији, почиње да бежи од овог нерешивог проблема. Србији преостаје да се суочи са Вучићевим завршним велеиздајничким потезом.
Треба такође подсетити да је и досадашњи, назовимо га „спољни“ дијалог са Приштином који је Вучић водио био све само не то. То је био низ једностраних уступака, очигледно унапред обећаних. Тачи и компанија су добили укидање институција државе Србије, а да држава Србија није добила ништа заузврат. Кад би се Вучић, Дачић, Ђурић, Вулин и компанија оцењивали као дипломате, добили би чисту нулу (у уређенијим државама би већ били бар на доживотној робији).
Гост емисије „Интервју“ био је господин Владимир Вуковић, уредник и новинар портала „Принцип“.
„Маске су пале, више ти и не смета што ти сви видимо лице, само се кезиш и плазиш као змија јер сигуран си да су све институције преузели Срби од поверења Западу, све коцкице су се склопиле, загарантована подршка“!
Не издајте и не призивајте да заједно с Вама то учинимо векове прошле, јер будућих бити неће!
Свака ће нова година бити годишњица Србији, а свако Сретење парастос држави које више нема, колко год да је буде!
Не смете учинити то што сте наумили, јер ко у том дијалогу надгласа пећка звона- упалиће свећу за душу читавом народу!
Од Косова и Метохије болесни нисмо, не убеђујте нас како је за наше добро да нам одсеку ноге како бисмо трчали брже…
Ипак, да питамо Уставни суд зашто он постоји? И како се њих 15 судија осећају кад јесу судије а немају храбрости да то буду?
Или је то питање морала односно нечег другог, свакако нечасног, кад председник Републике и поред изричите уставне забране већ два месеца бива оно што му Устав не дозвољава, а они, судије, не реагују.
Уколико Срби не виде да се пред нашим очима реализује отимање српског Косова и уколико немају воље, храбрости, снаге, достојанства, одговорности и спремности да се томе супротставе, онда не могу да нам помогну ни закони и правда који су на нашој страни, ни наши пријатељи, ни Русија и Кина у УН, ни сам Бог. Гете је дефинисао: „Само једно зло је неизлечиво – ако народ сам дигне руке од себе“.
Лаж је да смо било шта изгубили. Губи се само када се сам одрекнеш својега. И кад сам предаш отимачу своје. Осим Вучића и Дачића и малих Вучића и Дачића ја ни не видим да то неко други ради, а свакако то није и никада неће бити карактеристика Српског народа.
Ми чекамо да нам дође нешто у руке? Па ми смо се једини на овим просторима изборили за своју државу не чекајући никога и помажући свакоме ко се тада ослобађао. Све лаж до лажи.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…