Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција. Нови директор је, у пратњи полицајаца, отишао у полицију и тужилаштво заједно са својим адвоката, а радници су и даље испред улаза у фабрику.
За новоизграђене објекте крстионице и гостопримнице у селу Дреновце, средства је прикупљао верни народ али је сав грађевински материјал обезбедила квази-општина Ранилуг формирана „законима и уставу Косова“ а Теодосије „освештао“.
Обични људи верују да ратове изазивају непријатељи из комшилука, да револуције покрећу револуциoнари тј. визионари. Верују и у чињеницу да мир склапају паметни људи, који знају да су ратови зло, те да их треба прекинути. А заправо држати народ у незнању је највеће зло. Тако раде са нама и са свим слободољубивим народима већ вековима.
Био је то 25. август 1991. године. У кућу Трифкановића у Сиску дошли су припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) у црним униформама и у комби ставили Николу (49), и његове синове Зорана (23) и Берислава (18). Неколико дана касније Николино тело је препуно модрица, огреботина, прострелних рана на телу и глави пронађено у Сави, код села Гушће. Зоран и Берислав Трифкановић до данас нису пронађени.
Ствар је у томе што нашим ЕУрофилима принципијелно не смета „мешање у наше унутрашње ствари“ – под условом да оно долази са Запада. Више им одговара царство нужности од царства слободе. До пре 30-ак година, деловало је да је ово прво на Истоку, а друго на Западу. Сад је обрнуто. Говорећи њиховим језиком, наши ЕУрофили су остали заробљеници прошлости. Па им је тешко да се суоче са реалношћу да, ако Европе уопште и буде (дакле Европе, не ЕУ), биће је због Русије, која ју је дискретно узела у заштиту. И Србије, која је, и овако измрцварена и издана, и споља и изнутра, то све време негде дубоко и знала.
Као у „старо добро Турско доба“, у духу аманета Алије Изетбеговића, творца Исламске декларације, као јединственог програма организовања исламског друштва, формирања исламске власти и изградње Исламске државе тј. халифата, терористи су постали штићена лица а њихова активност обавјештајно прикривана.
У исто време, они улажу милијарде у покретање читавих система у служби те идеје, експериментишу са спровођењем мера за контролу становништва над свима нама, што последично укључује економско и духовно сиромаштво, присилну стерилизацију, стерилизацију путем вакцине, финансирање абортуса и смрти уместо живота, као и присилне абортусе.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
Српски покрет Двери позива надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе да преиспита законитост рада БНВ и да предузме све мере и радње у складу са законом ради враћања рада овог националног савета конкретне националне мањине у оквире Устава Републике Србије и важећих закона. Такође, надлежним државним органима који врше кривични прогон поручујемо: ухапсите Угљанина!
Важно је умети да препознамо ту мржњу. Она је у супротности не само с нашим суштинским интересима, већ и с нашим цивилизацијским бићем које нас чини особеним као народ и као културу. Она се тешко може примити у широј јавности. Али, у контексту најављиваног– „међународног сукоба“ – који ће, наводно, коначно „да раздвоји жито од кукоља“ – то је најава тоталитарне репресије над сваким од нас који воли своју земљу, и који размишља сопственом главом.
У коначници, очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште није размотрио доказе. Мада ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској.
Иветић каже да му уопште нису јасни потези суда и да му се након свега на крају чини да је на делу потпуна опструкција и одуговлачење.
– Знам да немате, па… – шта да поделимо, тата?! Ту беду што си свио негде у дну цегера да звери не нањуше, тај недоглед згаслог погледа, корак што му штап бежи, сате чекања да ти неко исплати „помоћ“, муко моја, купивши ти још дан робије у ономе што ти бахато и срамно називају- животом?!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…