„Недавно смо приметили упад на сервер који садржи ваше контакт информације и личне податке“ јавили су из нашег сервиса. Tврде да упад није утицао на услуге и сервисе као што су емаил, веб сајтови, базе података или лозинке. Такође, у складу са њиховом политиком пословања, напад је пријављен полицији и додатно је повећан ниво безбедности.
У овој епизоди:
– Успеније Пресвете Богородице (07:00)
– Лука Ћеловић, велики српски добротвор (18:06)
– Занимљивости из историје Београда (27:28)
– Сећање на Фејата Сејдића (33:46)
– Ал’ у души нешто фали (41:24)
Међу свим оним силним годишњицама и датумима „на данашњи дан“, нигде нећете моћи да нађете податак о некој од годишњици насиља над најобесправљенијим делом српског народа, оном који је остао веран Епархији […]
„На сајту у писаној форми и видео записима презентовани су налази-извештаји сваког експертског тима појединачно, укључујући и видео записе који су израђени на основу експеримената изведених на реплици Трга Тузланска капија“, наводе у Тиму за одбрану генерала Ђукића.
На једној страни се налазе председник Србије и његови другосрбијански критичари, који га подржавају у свакој ствари у вези са Косовом и Метохијом, као што га и подстичу да убрза своје кретање, а на другој страни су – магарци и морони: ако ствари тако стоје, зар је грађанину покорном тешко да одабере страну…
Церски марш је сад већ традицiонална манифестација, која подразумева пешачење од 35 км центра Шабца до села Текериш, где се налази споменик јунацима Војске Краљевине Србије, који су пре 103 године победили моћну војску Аустро-Угарске монархије. Била је то славна епопеја србских ратника у којој је Давид победило Голијата, а вест о нашој победи је одјекнула широм света, јер је то била прва савезничка победа у Првом светском рату.
Наша коалиција доноси ту нову политичку наду из народа која није компромитована и корумпирана, која је јасно и чврсто опозициона и патриотска и која представља алтернативу и бившем и садашњем режиму.
Престанком окупације, ако се поново успостави власт државе која је територију контролисала пре окупације, држава стиче сва права која је имала и пре окупације. Одлуке власти и судова донете за време трајања окупације остају на снази, осим ако су донете под притиском окупатора и супротно правилима међународног права.
„Нисам се ја борио за робове, нисам се борио уз робове, и нисте ви овде мали Руси на Балкану, како неки воле да кажу, већ сте велики Срби код себе кући. И то треба да запамтите! “ – Алберт Андиев.
Немогуће је да се добри Срби, сложе са својим мучитељима, бандом, пљачкашима и осталим олошем, који је отпао од Бога, али и од Србског народа. А са таквима, слоге нема, нити је може бити и то никада!
Управо због тога, народ има пуно право да устане и пружи отпор најављеном растакању државе и ампутирању дела територије која је тренутно окупирана. Излазак народа на улицу је нешто што је у постојећим условима велике неправде и непоштовања права реално очекивати, обзиром да су, због постојања озбиљне сумње да су државни органи контролисани од стране ванинституционалних центара моћи, по свој прилици исцрпљени институционални начини којим би се успоставило стање елементарне правде у друштву и поштовање начела уставности и законитости.
Од некадашње националне државе остала је фирма на празном дућану и монопол који извире из намесничке најамничке службе код глобалног монополисте. Пораз који је претрпела, лажна управљачка елита својим монополом силе преноси на друштво у целини. Изгласава законе којима гази већ згажени народ.
“Ми као врста имамо могућност да наставимо да развијамо своја тела и мозак на здравој узлазној путањи, или можемо да пратимо западни пример последњих деценија и намерно отрујемо наш народ генетски модификованом храном, фармацеутским производима, вакцинацијама и брзом храном која би требала бити класификована као опасна дрога која ствара зависност.“
“Морамо се борити против овога. Физички и интелектуално онеспособљено становништво није у нашем интересу.“
2007. године је од укупног броја становника на Косову и Метохији било 92% Албанаца, 5% Срба и 3% осталих. Колико ћемо тамо Срба затећи за 50 – 100 година? Шта ћемо тамо затећи у материјалном смислу? Хоће ли бити уопште наших цркава и манастира? Ако наша политичка генерација није спремна да се жртвује, на основу чега изводимо закључак да ће то бити спремна да уради нека генерација после нас?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…