Чувени српски добровољац Дејан Берић у Донбасу се налази од 2014. године. Учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Више пута је рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге.
Ево се свевидећи, свезнајући и саморођени још једаред огласио по питању Косова и Метохије, најавивши да би се коначно решење питања јужне СРПСКЕ покрајине могло очекивати колико у марту наредне године. Није, […]
Учесници протеста, којима се придружило још грађана, су на крају протеста кренули у шетњу до локације на Лиму, километар и по удаљене од града, на којој је у августу почела изградња бране.
Да ли ми данас, у 21.веку имамо право да своју децу, своју отаџбину, своје шуме, оставимо у траљама?
Шта би било да су нам наши преци, између два светска рата, оставили кршеве голе? Шта би било да нема ни цвркута птица у високим крошњама?
Деца из Епархије рашко-призренске у егзилу су током лета имала могућност да бораве у православном кампу под називом “Са свим нашим светитељима“ (Μετά πάντων τῶν Αγίων ἡμῶν) на позив управе манастира преподобног Никодима Светогорца, близу града Гумениса на 60 км од Солуна. Након боравка девојчица, које су биле у кампу током друге половине јула, крајем августа су на ред дошли наши дечаци.
„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.“
Српску владајућу елиту не интересује народ, не интересује је живот обичног човека. Стање у коме се налазимо нема никакве везе са распадом СФРЈ и ратом, нити са бомбардовањем НАТО алијансе, санкцијама, војном или меком окупацијом. Исто је било и пре 2000. године, и пре 1990. године, а није много боље било ни пре 1945. године. Српска владајућа елита је узрок негативне селекције (непотизма и корупције), „беле куге“ или „одлива мозгова“
Лидер Покрета Образ Младен Обрадовић жестоко критикује власт због начина на који је у Србији дочекан председник Турске Реџеп Ердоган. Обрадовић сматра да се председник Србије Александар Вучић и министар Ивица Дачић понашају испод сваке границе достојанства.
Све ово и још пуно тога чланови Народног покрета „Отаџбина“ који нису режимски Срби Александра Вучића у Српској академији наука и уметности на јасан и недвосмислен начин објаснили би зашто Косово треба и може да се поново врати у своју матицу. И не само господину Симовићу него и господину Душану Ковачевићу па и председнику САНУ Душану Костићу који заступа идеју да Србија треба елегантно да се повуче са Косова и Метохије.
Српска историја је веома поучна. Имали смо и много горих времена: 1914, 1915, 1941. година. Сетите се 1690. године… Па се преживело. Не само да се преживело, него се и ослободило. Па се онда и ујединило. Ми смо само једна генерација, беочуг у ланцу. Историја не почиње и не завршава се с нама. Немамо ни права ни разлога да будемо обесхрабрени.
Милунка Савић, наредник у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“, Моравске дивизије, Војске Краљевине Србије, спада у ред највећих јунака не само србског народа, већ и овог поднебља где битишемо већ вековима.
„Разлог да горе поменуте знаменитости буду обухваћене туристичком понудом Велике Хоче, нису само због промоције туризма, већ пре свега да исте, с обзиром на то да су угрожене нестајањем српског дела Ораховца, услед масовне продаје српских кућа Албанцима, буду заштићене и сачуване у власништву Срба староседеоца, зарад нових покољења које долазе“, написао је на крају Дејан Баљошевић, аутор овог текста, који живи у Ораховцу, на Косову и Метохији.
Није све безнадежно. Наша древна историја показује да смо издржали много горе ствари. Мора да постоји покрет отпора а он се састоји у томе да не пристанете да будете део пропалог режима који пљачка своју државу и историјски унштава све оно што су нам генерације пре нас оставиле…
Није мука, господине Симовићу, имати своју Голготу, напротив, благослов је!
Мука је довека носити крст а немати га где побости јер се земља вазда претвори у блато, блато у воду, вода у маглу, а магла у оно што и говече репом очас отера…
————–
Значајно се писац и академик Љубомир Симовић запитао: „А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…