Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа.
Тема „Косово и Метохија” није смела да се нађе на дневном реду парламента по личном налогу Вучића Маји Гојковић.
Он пјева о оној пркосној Србији, која није за загуб, Србији орадошћеној латици, Србији вјечној. Читаво дјело је слито у то сазвучје, у пјесничку химну Србији, пјесничког редова из најотменијег и најнепопустљивијег србског пука, из гружанског веза.
Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду
Пиротско село Топли До на путу је да постане ново жариште отпора деривационим мини-хидроелектранама, попут Раките код Бабушнице, у којој се више од годину и по дана мештани и еколози супростављају изградњи овог постројења.
У овој епизоди:
– Света Марија Египћанка
– Литургија пређеосвећених Дарова
– Бомбардовања
– Сећање на хероје са Кошара
– Напуштена мајка
Лекарска комора Србије, по налогу актуелне власти која форсира закон о присилној вакцинацији и прети одузимањем невакцинисане деце, постала је саучесник у прогону др Јоване Стојковић због њене борба за необавезну вакцинацију у Србији.
Студенти Филозофског факултета у Београду овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку свим професорима Одељења за историју, који већ годинама трпе малтретирања, понижавања и злостављања. Подршку посебно пружамо ванредном професору др Мири Радојевић, којој ометају избор у звање редовног професора, доцентима др Маји Николић и др Небојши Шулетићу, које желе да искључе из наставе, као и др Александру Фотићу, којег су већ искључили из наставе.
Један од темељних задатака државе јесте да обезбеди културно, отмено, цивилизовано осећање поноса својим грађанима. То осећање поноса обухвата колико национални патриотизам толико и државни патриотизам. Богате земље то осећање поноса купују новцем. Сиромашније земље морају да га створе. Али и једнима и другима је то осећање потребно, јер без њега не могу да постоје.
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити.
Ако родитељи, мајке и очеви, дозволе држави да дозвољава штетне појаве за децу, онда ће мајке и очеви да дозволе, једног дана, држави и да им не дозволи да их деца зову мама или тата, него родитељ 1 и родитељ 2, и дозволиће држави да им одузима децу. Време је да се свим тим штетним појавама за децу стане на пут, а Србија уреди тако да деца имају добре услове за развој и здрав живот. Ако то не ураде родитељи, урадиће деца, која су одолела свим искушењима и пронашла прави пут. Експеримент свакако неће успети, у Србији.
Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
За мене је Србија мала Русија, а Косово срце наше државе. Као што ће Крим увек бити руски, тако ће и Косово увек бити део Србије. Овако за медијску кућу „Центар“ и портал „Србин.инфо“ говори Андреј Родионов, председник и оснивач покрета Руско-словенског уједињења и препорода.
Криминална спрега евроунијатске колонијалне управе, сорошевих НВО, фармако и геј-лобија, неће стати док нам не отрују децу физички и духовно и не униште породице, што захтева од часних и поштених грађана одлучну и саборну борбу са јасним циљевима. Са вербалне осуде, треба прећи на протесте и захтевати смену министра просвете и свих оних који, супротно слободама и правима која нам гарантује Устав, врше наметања, претње и насиље над породицом.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…