Мислим да тамо негде горе, где се греју и одакле се смешкају наши преци на нас доле, постоји неки Архив Небеске Србије, где се све брижљиво бележи…
Мислим да тамо негде горе, где се греју и одакле се смешкају наши преци на нас доле, постоји неки Архив Небеске Србије, где се све брижљиво бележи…
Данас, тих девет руку, тих девет српских гласова за Харадинаја, као девет ножева забило се у Симонидине ископане очи, у Богородицу Љевишку, у Лазареву клетву, у Смрт мајке Југовића… И не знам да ли је то иронија историје, или нам Господ поручује да нам у недељу ујутро није место у кафићу или кладионици, већ у цркви и на литургији, али и тих Југовића било је девет. Некада. Данас Косово нема девет Југовића, али има девет никоговића.
Заправо, и мене Баранда сваки пут из темеља помери. Био сам на разним местима, и лепим и страшним, али Баранда је несвакидашње место где човек добије вољу да се бори још више из простог разлога што породица Новаковић сваким даном то показује – борба и само борба!
Можда је време да схватимо да је оксиморон и ако би о српској култури требало да се и даље питају једнодимензионални умови, притом још и заробљени аутошовинизмом и културрасизмом. Јер, ако они и надаље буду одлучивали о култури, ускоро у Србији више неће бити српске културе. Постојаће само имитаторска „култура“, култура једне запуштене и забачене колоније.
Tерор и насиље које Срби у Косовској Митровици трпе од стране Вучићевих насилника добија широке размере. Данас у овом делу Косова и Метохије Срби више не страдају од албанских терориста него од својих сународника који их кажњавају јер се противе политици Александра Вучића
У овој епизоди:
– Усековање главе Светог Јована Крститеља (05:23)
– Поуке патријарха Павла (13:00)
– Занимљивости о Тесли и Пупину (25:05)
– Банатски пастир Михајло Пупин (32:37)
– Радојка мугоша: И смрт је љубав (41:43)
Када те врбују непријатељи твоје земље – никада ти неће рећи да желе да је ти издаш.
Никада. Ни-ка-да!
Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак.
Дужност је садашњих генерација Срба да свом потомству оставе српско национално и државно питање у стању отворене перспективе, јер оно само као такво носи у себи потенцијал мотивационог фактора, који може да доведе до моралне, демографске, економске и сваке друге обнове Српства. Ту чињеницу мора да узму у обзир писци декларације. Уколико би будућим генерацијама оставили српско национално и државно питање затворено у садашњим насиљем наметнутим границама, онда би се оно претворило у још један снажан мотив за емиграцију.
У Бриселу се Александар Вучић одрекао правосудног система државе Србије на Косову и Метохији у корист сепаратиста, што је мимо Устава Републике Србије, па се стога поставља питање зашто унутарсрпски дијалог? До сада све што је мирисало на државу Србију на КиМ Вучић је препустио Албанцима па чему онда дијалог.
То је једини начин да се Србија извуче из даље пропасти и да наши најспособнији људи из земље и расејања преузму управљање државом у интересу свих грађана. Без промене изборног закона и доношења новог изборног закона, бесмислено је уопште разговарати о изласку на изборе и давати легитимитет тоталитарном политичком систему.
Одобравање 5,5 милиона евра помоћи за Србе у Републици Српској и Федерацији БиХ је одличан корак Београда, јер српски народ мора да се држи на окупу зато што ће само јединствен моћи да се одбрани у свијету који иде у правцу нестабилности, рекао је Срни политиколог из Београда Александар Павић.
Бирајте између себе поштене привреднике који су својим радом стекли, односно наследили а нису растекли, удружујте се око њих.
Било који народ, знатно бројнији и већи, да је трпео што Срби у последњих сто и кусур година, не би га одавно било на карти. Заправо се може рећи да се Срби, с обзиром на све што подносе, сасвим солидно држе. Чак сматрам да нас они управо због тога и даље притискају, јер их силно иритира српска жилавост и истрајност.
Ова ПОЕМА, о Бањалучком септембру из 1993. године, је посвећена србским јунацима, а мојим саборцима, који су те ’93. године, септембра месеца у Бања Луци, извели, до сада, једину србску – војну побуну у којој нико није погинуо, а нити је рањен, не само од војника, већ ни од цивила.
Коментари читалаца…