Први пут у историји једна од потписница нема намеру да поштује свој потпис, јер је наметнула свету империјалну власт права моћи. Косово и Метохија су окупирани војно. Остатак Србије је под сталном претњом окупацијом и разним врстама интервенција (економска, информациона, културолошка, технолошка, верска, информатичка…). Тако су, званично и теоријски, настављени неоружани облици агресије на Србе и Србију.
Ова најновија мудра одлука нашег Вође, само на први поглед звучи драстично. Али том вишемилионском (у броју једнобубрежних глава) акцијом ћемо омогућити да сваки болешљиви евроатлантски „атроп“ добије бар један здрави (велико) србски бубрег, што ће их потом сигурно одобровољити, да нам дозволе да уђемо у „Хитлерову Јазбину“- наравно потпуно растерећени, и својих бубрега, и Косова и Метохије, и Рашке, и Војводине, и Фекетића, и Телекома, и Железаре, и косметских рудника, плодних њива, али и Београда, који ћемо „пустити низ воду“…
ЏОН ПЕРКИНС – Како се економски убијају мале земље и како се томе супротставити „Утеривање земаља у дужничко ропство омогућавао је систем који функционише по следећој шеми: најпре наступају економске плаћене убице; […]
Ако свему овоме додамо очигледне напоре Вучићевог режима да антагонише и свесно погорша односе Москве и Београда, а све по налогу Вашингтона и Брисела- онда се неумитно стварају услови да се Србија, по први пут у својој историји, нађе на погрешној страни, готово неумитног глобалног сукоба између „добра и зла“- у улози „најамника Западне империје зла“….
Која је позадина овакбе политизације „ромског питања“ од стране НАТО војне алијансе. Да ли је руски научник мр Пјотр Искендеров био у праву, када је пре неколико година предвидео да ће евроатлантисти кроз процесе регионализације Србије, и процесе масовног протеривања Рома из ЕУ у Србију, створити услове за стварање „ромске државе“ у срцу Србије. Збиља су чудни мотиви ИПАП споразума да у овом документу посвети скоро читаво поглавље „политичкој инклузији Рома“.
Вероватно је сувишно напоменути да- овакво „политички проституисано“ подаништво ратно-злочиначкој војној алијанси која је 1999 бесомучно водила тромесечни илегални рат против наше отаџбине, чији ратне ожиљци су и данас видљиви широм Србије- нас неумитно сврстава у непријатељски табор према братској руској нацији. Успостављање војног НАТО присуства на територији Србије, које ће у склопу агресивне НАТО стратегије према Руској Федерацији, евентуално ставити и саму Србију на листу руских дезигнираних циљева за војну одмазду…
ШТО ЈЕ ВИШЕ КЛЕВЕТА И ЛАЖИ, ОБАМЕ, БАЈДЕНИ, БЛЕРОВИ СУ НАМ ДРАЖИ Пише: КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ, 8.3.2015. (Аутор је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а, прим. СРБског ФБРепортера) Уводна напомена: Након неке политичке подвале, […]
12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем. Тада су се конкретно договорили да се закаже седница парламента са само једном тачком, референдума о отцепљењу…
Година 1991, Словенија: Логор у напуштеном руднику Дол при Храснику. Заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), војнике на одслужењу војног рока, цивиле, везаних руку на леђима побуњеници довозе камионима фургонима […]
Знаци да је Војводина следећи циљ за неоконзервативну Сорошеву алијансу су јасни. Европска Унија релоцира Албанце са Косова, Македоније и Црне Горе у Војводину. Чим стигну до Новог Сада, главног града Војводине, ЕУ саговорници дају Албанцима 35 еура за трошкове таксија како би се раширили по покрајини и затражили стално боравиште. По последњем попису становништва у Војводини било је 3,360 муслимана. Међутим, трансплантирање муслиманских Албанаца из других крајева бивше Југославије од стране ЕУ јасно за циљ има обезбеђивање горива како би се разгорела побуна за независношћу попут оне на Косову.
Имамо поуздане информације о томе да је колона мирних демонстраната 22. фебруара 2014. године нападнута по наређењу Авакова са циљем да се у Харков уведе режим антитерористичке операције. Харкочани, у Украјини су на власт пре једне године дошле моралне наказе, садисти и убице, који за постизање својих циљева жртвују обичан украјински народ.
Колико је ово питање важно може се судити по томе како су украјински догађаји били значајна чак и најважнија тема у нашој унутрашњој политици. Не зато што је тако наредио Путин – већ зато што сада за Русе не постоји ништа важније од Украјине. Ово је наш грађански рат, и он се води на нашој земљи – и то без икаквих узвишених речи разуме и осећа руски човек, било да је волгоградски учитељ или председник Русије. Њему не треба ништа објашњавати, њему није потребна агитација за руски свет – јер се он сам осећа његовим делом.
Прво су стигли инспектора из Украјине, украјински официри. Овде треба подићи прво једну, а затим и другу обрву… Је л’ још негде неко видео, је л’ још негде неко чуо за тако нешто, да официри земље, која се налази у сукобу с нама (ако и није баш у директном, она је свакако у сукобу с нама), слободно шпартају по територијама војних јединица противника и тамо завирују у свако ћоше? Да обављају такву озакоњену шпијунажу? Где то има?
У то време је и Вашингтон Пост известио, да су одмах по дизању у ваздух аутобуса, у року од неколико сати, НАТО трупе (вероватно оне исте трупе које су наводно претходно провериле тај мост и послале невине српске цивиле у сигурну смрт) попуниле асфалтом кратер од експлозије уништивши на тај начин већину форензичких доказа. Да то није била случајна грешка, доказује патерн криминалног заташкавања шиптарских злочина од стране „западних сила“ који се огледао у следећем:
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…