*Има ли излаза за Србију?
– Наравно да има излаза из овог јада, само морамо да се окренемо себи и овој богатој земљи, уз враћање култури, с мало вере. Зар нас није Црква одржала 500 година, по чему смо то били познати осим по оно мало манастира који су остали непорушени. Шта ми да бранимо? А земље колико хоћеш, прођи сад Шумадијом, па то је милина…
„Нико не жели да у историји буде записан као издајник. Не желе то ни они који су потписали бриселски споразум и који вас позивају и принуђавају да изађете на ове изборе. Зато они желе да оперу пилатски своје руке а да сва одговорност за губитак Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, да то пребаце на вас и на вашу децу којој ћете оставити у наслеђе онај одговор за који се ви определите.“
Једино масован бојкот може да поремети издајничке планове ЕУ и НАТО послушника у Београду. У слободи може да се сачува све, па и радна места, у ропству нема никаквих гарантија ни за главу, а камоли посао. У шиптарско ропство Вучић по налогу Брисела гура Србе, уцењујући их радним местима. Ово је јединствени пример у историји да се полуге државне власти злоупотребљавају ради бруталног притиска и уцене на грађане да пристану да заједно са делом државне територије буду изручени непријатељу.
„Суштински део Вучићеве технологије власти су избори. Најбоље ако може сваке године, чак сваког месеца. То је вечито ванредно стање за контролисану јавност и за војску страначких активиста. Јавност се анестезира причама о „заверама странаца“ и о „државном удару“ опозиције и тајкуна.“
Ако се демократија дефинише као воља већине да реализује своју вољу, онда је Путинова Русија далеко демократскија од Западних демократија.
У многим земљама Запада расте сумња према демократији и етаблираним партијама зато што обични људи доживљавају да се њихове жеље и забринутост не чују.
Одбивши да посети Вашингтон, Тани је послао у Русију шефа дипломатије Катара Мухамеда бин Абдела Рахмана бин Џасема ел Танија. Министар би требало сутра да допутује у Москву и разговара са својим руским колегом Сергејем Лавровим.
Колеге и ја смо в. д. декану Синанију јасно ставили на знање да ћемо до краја бранити своја радна права. При томе, за мене и моје колеге и пријатеље избор у звање неће бити крај борбе јер верујемо да се вреди борити да Филозофски факултет не падне у руке једној котерији недостојног деловања и сумњивих намера.
Остарили смо зато што нисмо присутни ОВДЕ И САДА!
Што и несвјесно и док сједимо и док стојимо, не спуштамо тај завежљај са леђа, који просто као да је једном стављен и заборављен. И свеједно што би било природно спустити га на земљу и ослободити леђа, он као да је срастао са некима и направио неку невидљиву спону између носача и тог непотребног баласта…
„Мешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која би требало да расветли улогу и одговорност надбискупа Алојзија Степинца током Другог светског рата“, завршила је дводневни рад, али детаље неће износити у јавност све до последњег састанка, који ће бити одржан у јулу месецу у Риму.
Терористичка организација Исламска држава (ДАЕШ) у последњем издању магазина „Румијах“ за Балкан објавила је текст под називом „Балкан: Крв за непријатеље, мед за пријатеље“ којим је упутила отворену претњу земљама региона.
Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража?
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Тема емисије је била пљачкашка приватизација „Ц маркета”, односно на који начин су српски тајкуни уз помоћ српских власти (од Војислава Коштунице до Александра Вучића) и у корупцији огрезлог српског правосуђа очерупали овај некадашњи успешан и високопрофитабилни српски трговачки гигант, а затим га предали у руке страних инвеститора.
У овој епизоди:
– Петровски пост (05:07)
– Сећање на смрт 12 бањалучких беба (11:58)
– Последња порука Владике Николаја (21:04)
– Страдање ћирилице (30:09) и (38:44)
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…