Цркву Покајницу подигао је 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, који је годину дана пре тога учествовао у мучком убиству свог кума вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа. С обзиром да је црква подигнута у близини Радовањског луга, у којем је Карађорђе убијен, то је у народу протумачено као чин његовог покајања, па је храм добио име Покајница.
До 1954. године Покајница је била црква, када је добила статус манастира. Једно време, старешина цркве код Велике Плане био је Свети Тадеј.









Коментари читалаца…