Седам од дванаест “српских филмова” на Фесту 2019. били су – страни филмови.
Седам од дванаест “српских филмова” на Фесту 2019. били су – страни филмови.
Може се рећи да „дубока држава“ у Србији нигде није јака као у култури и на државној телевизији. То се добро видело у 2018. години
Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и овогодишњег „Кустендорфа”, који ће трајати до 16. јануара.
Од великог броја пристиглих филмова, чак 718, одабран је 21 за такмичарски програм, а награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје доделиће међународни жири у коме су глумица Стана Катић, Слободан Деспот, издавач и писац српског порекла који пише на француском језику, и Танкред Ремон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудиовизуелних садржаја.
Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф”, 12. по реду, биће одржан од 11. до 16. јануара у Дрвенграду, на Мокрој гори, под слоганом „Савршених дванаест” (Perfect Dozen). Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу предстојећег фестивала, саопштено је на јучерашњој прес конференцији у Београду.
Одабир тематике и подршка снимању оваквих филмова показују да је држава (као главни спонзор кинематографије) заинтересована за филмове у којима се неће величати снага, херојство и величанствене победе српске војске и Срба као народа, већ да је тежиште на приказима патње, муке и страдања и то на такав начин да се ова патња приказује као претерана, а губици ненадокнадиви, релативизујући и смисао саме борбе.
Судећи по избору чланова у САНУ још им само недостаје Тони Блер као почасни члан. Друге институције да не спомињем. Лордан Зафрановић је одбијен за финансијску помоћ за снимање филма о деци Козаре
Заиста не знам шта се, с временом, догодило са Ристовским. Зашто је напустио Витезовићев наратив и одлучио да га сведе на једну од компоненти („по мотивима“) да би почео да сам распреда неку сасвим другу причу, у ствари неку своју слику Великог рата. Ту је нестала Витезовићева метафора и низ других наративних параметара.
Не ради се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију
Лист наводи речи професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета: „Маша има тврдоглав, непријатан карактер, притом је одлучна. Она превише тога преузима на себе. Неће бити преувеличавање ако кажемо да се понаша `путиновски`“.
Гости “Националног дневника” (6.11.2018.) оценили су да, то што се глорификација усташтва одвија на хрватској националној телевизији, јесте један од доказа да хрватска влада стоји иза покушаја да се историја “опере”, те да се промене и потпуно замене чињенице о Независној Држави Хрватској. Кажу да су Хрвати отишли толико далеко да покушавају да Јасеновац представе српским логором у којем су убијани Хрвати и да су Срби у НДХ чинили злочине над Хрватима.
Једна прича која подсећана дане када је Србија освојила слободу. Филм проткан обичним људима, поткован традицијом, а сликан оним што Срби имају највише, чистотом срца. Један обичан филм, народски филм, филм о пријатељству и љубави, рату и миру, из времена ратних, а наивних, и невиних, када се правила разлика између образа и ђона.
Чешки филмски режисер Вацлав Дворжак изјавио је да са сарадницима прикупља материјал за снимање документарног филма о страдању Срба у Сребреници у протеклом рату како би се супротставили лажима које су на сцени више од двије деценије.
Данас, типове глуме Леонардо ди Каприо, Орландо Блум и Хју Грант. Први изгледа као дечачић, други има струк и рамена попут манекенке, а трећи плаче више него Лаза материна маза из Змајеве песме.
Немачко-српски филм „72 САТА“ (SEVENTY TWO HOURS) биће приказан на филмском фестивалу у Делхију (Delhi International Film Fest), у Индији, који траје од 14 до 18. октобра 2018. године.
Коментари читалаца…