Ова ПОЕМА, о Бањалучком септембру из 1993. године, је посвећена србским јунацима, а мојим саборцима, који су те ’93. године, септембра месеца у Бања Луци, извели, до сада, једину србску – војну побуну у којој нико није погинуо, а нити је рањен, не само од војника, већ ни од цивила.
На четрнаестом по реду Копоринском сабору, који је 15. августа одржан у порти манастира Копорин код Велике Плане, и ове године сви учесници су добили плакету која носи назив „Деспотов прстен“.
Награда је добила име по легенди о несрећној љубави Деспота Стефана Лазаревића.
Originally posted on СРБСКИ ЖУРНАЛ:
Тог дана сам дефинитивно одлучио да дигнем сидро и одједрим у бели свет, јер сам схватио, да ако останем овде, да је само питање дана када ћу и ја…
Она стара „Толико касно лежем и толико се рано будим да ћу једног дана самог себе да сретнем на степеништу“ опет добија на значају. Стигнем да склопим очи тек толико да и у сну оберем пола реда.
И, Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога народа и земље своје.
У сложености Косовског феномена посебно место има Лазарева клетва. Њени стихови исписани на споменику Косовским јунацима на Газиместану, на Косову, централном месту наше историје, вере, завета, културе и традиције ту Клетву потврђују као круну наших етичких стремљења. Због тога она бди над нама и данас а чиниће то и убудуће, опомињући нас, као и одрођене Србе чији су преци били српске крви, вере и језика – на свету обавезу одбране нације, отаџбине, државе и вере. Позивајући се на ванвременски налог супротстављања злу и насиљу, славећи част, Лазарева клетва нас упућује ка слободи, слози, уважавању Творца и Његове Творбе, и духовном здрављу свих Срба, ма где живели.
… Милош Обилић махну руком. Сеиз му приведе коња. Остали витези поведоше се за њим … Милош Обилић, Иван Косанчић и Милан Топлица јездили су лагано према реци Самодрежи. На обали застадоше […]
Али што је најгоре, и кад све то урадимо, и кад своју душу продамо црном ђаволу, и своје разгаћене позадине понизно усмеримо ка Евроунијском Четвртом Рајху, ни тада нећемо бити ни један […]
Остарили смо зато што нисмо присутни ОВДЕ И САДА!
Што и несвјесно и док сједимо и док стојимо, не спуштамо тај завежљај са леђа, који просто као да је једном стављен и заборављен. И свеједно што би било природно спустити га на земљу и ослободити леђа, он као да је срастао са некима и направио неку невидљиву спону између носача и тог непотребног баласта…
Жири у саставу Никола Вуколић (предсједник), Миљенко Јерговић и Младен Весковић, једногласно је одлучио да књижевна награда за љето 2017. године, коју Задужбина Петар Кочић Бања Лука – Београд додјељује за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи, припадне Драгану Јовановићу Данилову за књигу „Шта снег прича“ (Агора, Нови Сад, 2016).
Конкурс траје од 1.06. до 1.07.2017 године
Живот је ово. Ово што јутрос гледам и осећам. Овај тренутак самоће. Са природом, лепим успоменама, топлином у души и завичајем који ме грли.
Куповином књиге и њеним читањем обогатили сте себе за једно сложено и важно животно искуство које, на срећу, нисте морали да проживите, а тиме сте и помогли једној мајци да преживи овај сурови реални свакодневни живот у Србији са својом дечицом данас…
Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ организује књижевно вече ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ: МАЈСТОР СРПСКЕ ФАНТАСТИКЕ, а поводом изласка из штампе књиге „Соколар“, сабраних Лазовићевих прича. Овим путем друштво позива на догађај који се не сме пропустити – у понедељак 8. маја 2017, у 19 часова, трибинска сала Дома омладине Београда.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…