Можда сам и ја мртав…
Не знам…
Можда сам сагорео негде,
у неком боју,
…
Можда сам и ја мртав…
Не знам…
Можда сам сагорео негде,
у неком боју,
…
„Кад изгубиш правац, стани и добро се загледај, гледај прво ширину пута, потом висину па погледај пут сунца, онда види дужину жртве и настави даље.“
ДЕФИНИЦИЈА ВЕЛЕИЗДАЈЕ: Кад наш Државни Двојац изјави а да не трепне- Да је „Косово БИЛО Србија“ И да „Србија данас на Косову НЕМА НИШТА“… Прошли су месеци откако сам се латио пера […]
Милоје Стевановић (69) добио је прву награду за путописну причу на четвртом књижевном конкурсу „Драганова награда 2018”, са својом приповешћу „Прво путовање у бели свет”, објављеном у збирци „Спомени, дужи од живота”, […]
Тек сад ништа не разумем – зашто славимо нешто што нас све нервира?
Изем ти празник кад су сви љути на њега!!!
…Дакле, строго контролисана Орвелијанска, и квази-слободна, друштва могу да функционишу једино ако су њихови грађани претходно, кроз процесе (не)образовања и масовне медијско-политичке индоктринације, сведени на примарни анимално-хедонистички ниво, и паралелно- национално и […]
Пилипенда је посебно позната Матавуљева приповијест, о Пилипенди, или Филипенди, великом Филипу, у патњи исповиједања праве вјере, драматично повјесно свједочанство о патњи православих Срба Далмације у истрајавању очувања људског достојанства да не промијене хришћанску вјеру под притиском прозелитизма римокатоличке унијатске мисије морења глађу.
Поводом две године од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића (10. 4. 1933 – 1. 1. 2016) доносимо одломак из његових необјављених „Лирских записа“
Оно је Косово. Оно сте ви што доле пред црквама, дућанима, на пијацама, мљацкате ћаге и тапије, и испијате цеђ оне земље сашивене од црних и белих џигерица.
Црн вам образ одавде до Београда, и свуда наоколо.
„Ову Горданину књигу ТРЕБА да прочита сваки СРБИН, јер ово је књига бола, али и наде, књига која подсећа, која опомиње и која жестоко пече нашу касно пробуђену савест и свест због изданих нада, због нашег заборава, због наше себичности, због нашег неверовања да треба ићи само стазом Божијом.“ – Зорица Пелеш
У пуној свечаној сали градске куће одржан је час историје у којем су преживели Хероји са Кошара причали своје приче из ратног времена. Толико емоција и суза, и правог достојанства србског војника, проткано са песмом и деловима романа ЗОВ КАРАУЛЕ сигурно ће остати дуго у сећању свих присутних.
Поезија је најлепши оквир у којем уметник може да ослика свој живот и свет око себе. Нису Срби у Крајини сметали само Хрватској, сметали смо ми и ЕУ и Ватикану и САД. Била би то за њих превелика концентрација Срба на једном месту у Европи
Објављујем поводом стогодишњице Октобарске револуције (1917-2017), ово дантеовско (сно)виђење, ако није нескромно поређење, тога догађаја и његових последица, настало прије више од четрдесет година
Када вас Неко- претходно потпуно непознат, или „исувише познат“, на друштвеним мрежама или можда чак и на улици, углавном је то „лице без прошлости“ или нека квази-јавна личност- јавно позове на извршење […]
Коментари читалаца…