Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
Можда је у овом дијалогу најбоље појашњење дјела и његовог градитеља. Дјела проистеклог из логике, ако ти нешто треба, а ти га осмисли. Ако ти треба народ – прогласи га. Ако ти треба држава – освоји је. А ако ти треба древна повијест – напиши је.
Све би ово било јако забавно да није у питању опасан „хирушки“ рез на труплу историје из кога може потећи само српска крв. Муамер Зукорлић, школовани исламски теолог, најбољи је примјер како шарлатанство постаје озваничена научна дисциплина.
– Завичај је место због којег, сваки пут кад га неко помене или кад га се сетиш, ставиш руку на срце а суза ти у око засија. Где год да одеш њему се увек враћаш. А кад у њега дођеш, срце заигра, душа оздрави а ваздух има мирис смрчеве шуме и покошеног сена – пише на почетку књиге Матић, Младићев официр голубије душе.
Историјом као науком, Селимовић се бави већ деценијама, а област његовог посебног интересовања су порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој.
Било је пријављено преко 400 песника, а у зборнику је заступљено 160 радова. Сама књига је најбољи споменик песнику Милошу Црњанском, али и ауторима и уредницима ове књиге, као и свим љубитељима писане речи који су били активно укључени у току реализације целокупног пројекта који је, како рече песник Радован Милић, трајао пуних шест месеци.
„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
Изашла је из штампе капитална књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“ двојице аутора мр. Тадије Бошковића и Милоша Војиновића.
За надати се да ће ова књига допринијети да, како вели писац, разум превлада над потопом, и да се једном заувијек одустане од зла на Морачи, а Морача прогласи националним парком и најзад уврсти међу највиша добра човјечанства, на највећу славу и понос Црне Горе.
Најмасовнија културна манифестација у Србији и највећа смотра писане ријечи у региону – 62. Међународни београдски сајам књига додијелио је награду за најбољег издавача из дијаспоре у 2017. Књижевној задрузи Српског националног савјета из Црне Горе за дело Горана Ж. Комара „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“.
У Београду, 21. октобра 2017. промовисана је монографија јубиларне 40. класе Школе националне одбране, највише војне школе образовања српских официра за највише дужности у систему одбране отаџбине.
Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему.
Међународни сајам књига ће до 29. октобра под слоганом „Кључ је у књигама“ окупити близу 500 директних излагача, од којих 50 из иностранства.
Тог јутра кад је кренуо и поздравио се са родитељима, Зоран се на капији још једном окренуо да подсети мајку да не заборави да храни голубове. До његовог повратка. Прошла је двадесет и једна година а Љубинка још увек храни голубове, као да ће се Зоран однекуд појавити на вратима.
Милан Бартош, професор београдског Правног факултета, један од српских и југословенских правника са највећим угледом у иностранству, објавио је после Другог светског рата серију чланака о томе како су Карађорђевићи стицали своје богатство које је лист Глас објавио под заједничким називом “Монархија и новац”
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…