Све ће поднети човек овога века: поднеће и име лопова, подлаца, назови га како год хоћеш и то ће истрпети – само неће поднети ако га назову глупаком. Дозволиће да се свему подсмехну само неће дозволити да се подсмехну његовом уму. Његов ум је за њега светиња.
На жалост, ми, данашњи родитељи, нисмо ни свесни да смо управо највећи саучесници у обесвећивању и светогрђу чистих дечијих душа, излажући их неумереном и неконтролисаном утицају ТВ-а и видео игара.
Исхитрено, превремено усвајање контрапродуктивног и губитничког Уговора о нормализацији односа после официјелног, de facto признања независности Косова убрзало би слом државне политике о Косову и Метохији, а сигурни смо да би затим и сами темељи наше Отаџбине на којима почива били угрожени зато што је постојање Србије без Косова и Метохије, у свом, државном саставу, незамисливо!
Од 2000. Године „Запад“ очекује „српског Де Гола“ који ће бити спреман и, како они наглашавају, храбар да призна независност Косова!
Годинама се изоставља пун назив јужносрпске покрајине, па се скраћује у Косово, док се други део, Метохија избацује, па се и територија Метохије терминолошки стапа у окупирано и под шиптарском влашћу Косово, што је велика грешка и немар. Сам назив, Метохија, представља печат на српској тапији и на косовску и на метохијску земљу.
То је она разлика коју у колонијалној метрополи зна сваки студент права или етике: порнографија у специјализованом часопису ствар је избора и слободе, а у јавном простору, рецимо на билдборду, представља насиље над пролазницима и зато је недопустива. Изговор не може да буде – „нека пролазник окрене главу“, јер је пре окретања главе пролазник већ био изложен узнемиравању и визуелном насиљу.
Шта је то што председници, владини министри, војни официри, бирократе, олигарси и НВО гуруи мисле да раде када се залажу за или против одређених политика?
Понекад се чини да одговори на то питање немају никаквог смисла у контексту уобичајених анализа објективних „интереса“. Најлакше решење за такве ребусе се често тражи у Окамовој оштрици: само пратите токове новца. Неко, негде профитира. И обично масно профитира.
Тема овога текста заправо је ширење, и то по целој дубини српског друштва, једног малигног процеса где су Лабан и недавна вишедневна спрдња са наводним уласком бебе у ријалити само симптоми. У овом тексту, дакле, писаћу о опростачењу.
Знам да ће ми млађи читаоци овога сајта тешко поверовати, али некада се у Србији не само далеко мање псовало већ у значајним сегментима друштва уопште није било псовки.
Погледала сам програме које сте ми послали, које су у Србији покушали да убаце у систем. Тим програмима се деца тренирају за домаће и интернационалне предаторске мреже. У исто време, пропагандни образац налаже да се у медијима говори о злостављању деце у породици. То је уобичајена мантра. /…/ Програмирање попуњено појмовима који им се сервирају у васпитно образовној форми ће имати тенденцију да произведе децу по мери Новог светског поретка. Најгоре што можете детету да урадите је да му у мозак убаците слике са сексуалним садржајем и то подржите ауторитетом васпитача, учитеља и наставника.
Дужност је садашњих генерација Срба да свом потомству оставе српско национално и државно питање у стању отворене перспективе, јер оно само као такво носи у себи потенцијал мотивационог фактора, који може да доведе до моралне, демографске, економске и сваке друге обнове Српства. Ту чињеницу мора да узму у обзир писци декларације. Уколико би будућим генерацијама оставили српско национално и државно питање затворено у садашњим насиљем наметнутим границама, онда би се оно претворило у још један снажан мотив за емиграцију.
О каквом слободном уставотворству, и то не само када је у питању статус КиМ већ и дуга питања организације власти, може да се говори у ситуацији у којој је будућа уставотворна радња већ подређена наметнутом „надуставном“ ауторитету ССП-а и цензури папски непогрешиве тзв. Венецијанске комисије. Уставотворна слобода се налази и под озбиљним унутрашњим ограничењем у виду идеолошког надзора од стране прозападних НВО.
Данашња генерација Срба је у прилици да упрегне све своје интелектуалне и друге способности како би сачувала своју државу од процеса распарчавања и распадања. На том путу очувања своје државе треба да се чује одлучно «НЕ» чланству самопроглашене републике Косово у Организацији Уједињених нација, и у свим другим међународним организацијама чије су чланице суверене државе, стављајући до знања тиме да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да ће то тако и остати.
Реаговање поводом интервјуа са новим председником Савеза јеврејских општина Србије Робертом Сабадошем објављеном у Политици 6.јуна 2017. – „Логор Старо сајмиште чека да буде достојно обележен“. Господин Р.Сабадош је наследио дугогодишњег председника […]
Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…