Четврти Колубарски марш који ће се одржати у недељу 10. децембра 2017. године, у част 103. годишњице прославе Колубарске битке. Ове године Колубарски марш ће почети у селу Струганик (општина Мионица) где је рођен бесмртни војвода Живојин Мишић, а завршиће се на паднинама Рајца у селу Славковица (општина Љиг), где се налази Споменик 1.300 каплара. Укупна маршута има 20 километара пешачења.
01. децембар 2017. КМ Новине На данашњи дан, 1. децембра 1918. године направљена је непоправљива историјска грешка српског народа, односно похлепног краља Карађорђевића и његове свите. Кад су важни историјски датуми увијек […]
Успео је млади крушевачки професор Марко Маринковић (26) да заинтригира изузетне глумце, филмске и позоришне раднике како би снимио играно-образовни филм „Кнез Лазар“. Нада се да ће, када га буду завршили, и његови ђаци поново заволети часове историје и почети да се интересују за националну прошлост.
Свечана академија ће се одржати у четвртак, 7. децембра 2017. године, са почетком у 19 сати, у Дому Војске Србије у Београду, улица Браће Југовића бр. 19.
Током Колубарске битке (16. новембар – 15. децембар 1914.) погинуло је 22 хиљаде србских војника, а преко 91 000 је рањено. Управо нас то обавезује на поштовање и неговање културе сећања истинских хероја нашег народа
Наредбе Саве Ковачевића су са становишта српског народа – наредбе усташког карактера, којима се жели ПРОМИЈЕНИТИ КОД (СВЕСТ) српског народа, његов светосавски систем животних вриједности и наметнути његовом бићу неку нову, њему страну идеологију.
„Ударне групе“ хватају и одводе без икакве кривичне одговорности Србе – мјештане, становнике села Требињске шуме. Одводе их и убијају на исти начин као што то раде усташе, бацајући их живе у херцеговачке јаме и поноре.
*Видео о стравичним злочинима Аустро-угарске војске над Србима
*На крају борби, Срби су открили доказе о страшним злочинима у градовима и селима, која је аустроугарска војска окупирала. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и деца су најпре силовани, пре него што су убијани. Многе злочине су чинили други Јужни Словени (Хрвати и Босански муслимани), служећи у аустроугарској војсци.
Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 10 милијарди златних франака! Србија је у рату изгубила 62 одсто мушког радног становништва (53 одсто погинулих и 9 одсто трајних инвалида) између 18 и 55 година.
Горан Лучић:
Нека је слава Светом Цару Николају Другом Романову и Светој православној Русији,
најискренијим заштитницима православних и светосавских Срба,
зарад чије жртве у пропасти смо опстали,
зарад чије љубави сужњи нисмо постали!
23. октобра 1912. године почела је битка код Куманова, освета Косова, Бој изнад векова, догађај за који су живеле генерације и генерације Срба од Косовске битке до тада. Зеки-паша је напао подједнаким снагама на потезу од Пчиње до Скопске Црне Горе, по густој магли и тмуши, концентришући их тамо где је мислио да су Срби најслабији, са циљем да се уклони између србских армија и настави напредовање у долину Ј.Мораве. Највећи терет напада турских низама поднела је Дунавска дивизија првог позива, коју су нападале чак 4 турске дивизије и мрвиле јаким артиљеријском канонадом.
Руски контраадмирал Михаил Михајловић Весјолкин (1871-1918) је као командант крстарице «Бородино» деловао на Дунаву указујући помоћ Србији у Другом балканском рату, а током Првог светског рата руководио је Експедицијом посебне намене на Дунаву, која је имала задатак да дотура помоћ Србији током 1914. и 1915. године.
Ђорђевић се НДХ-азијом, Другим свјетским ратом и поратним страдањима свог народа бави пуних 75 година. У некадашњој, заједничкој држави важио је за најоштријег полемичара и противника ревизије историје, односно умањења српских жртава. Ђорђевић понавља да су у Другом свјетском рату укупни демографски губици Срба износили 1.820.000 људи. Убијено је њих 1.607.000, 57.000 их је протјерано, а 156.000 српске дјеце није рођено. У односу на друге народе у СФРЈ, Срби су, казује др Ђорђевић, чинили 90 одсто жртава.
„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.“
Често се у нашој писаној и електронској штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народној грбачи и да су они паразити којима ништа не треба вратити – ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и заснивају се на пропаганди коју су 60 и више година комунисти лансирали против својих непријатеља.
Време је да наш народ спозна истину.
На карти је 1181 црква, 113 манастира, 48 испосница, осам спомен-капела и спомен-костурница. То је, подсећа аутор карте, 1350 црквених здања, сећајући се да му је „један Рус у Хиландару рекао да у целој пространој Русији нема више од 1200 православних манастира“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…