Србски Светионик ће организовати првог викенда у априлу 2019. године пут у Аустрију, где ћемо обићи србска стратишта: Нежидер и Маутхаузен, као и градове Беч и Клагенфурт. Овим путешесвијем настављамо наша европска ходочашћа којим желимо да створимо културу сећања на наше жртве.
Пре две деценије НАТО је започео своје 78-дневно бомбардовање СР Југославије. Алек Михаиловић са РТ-а се вратио на Балкан како би се присетио како се догодила агресија и сазнао шта људе на […]
Немогуће је помирити се са криминалцима који су убијали своје сународнике, који сада сматрају да је непријатно што у том рату нису убили још више Срба. То је недавно признао Даут, брат Рамуша Харадинаја. Ово је међународна обмана од стране оних који су били покровитељи терористичке групе на Косову. Они су убијали људе у Савезној Републици Југославији, уништавали земљу, уништавали је и сада воде разговоре уз учешће ратних злочинаца који су починили злочине без преседана против цивилног становништва и војске којима сам командовао.
Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и Америчку стратешку авијацију, бомбардере Б-52 и Б-1 који су тукли наше јединице из стратосфере. Међутим, само једном, 27. маја, успели су да пробију фронт наше одбране на горожупском правцу и направе продор од 200 до 400 метара на територији Србије. Јунаци 549. бригаде већ следећег дана су вратили положаје. После 15 дана битке на висинама од 1.200 до 2.000 метара, остало је да лежи близу 1.000 непријатељских војника.
Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.
Све ово горе писано о законима Новог Брда, сигурно утврдивши господство ми да је пре мене било и за пређашње свете господе и краљева српских, као и за живота господства ми и родитеља ми светога кнеза Лазара, благоволе господство ми тако обновити и потврдити да остане тврдо и непоколебљиво све дане живота мојега и непромењено од мојега господства, по заповести Божијој; молим да кога год произволи Бог за наследника поставити после нас престолу господства мојега, непромењен остави мој златопечатник овај, као што и ја не промених, но и потврдих све записе и заповести свих пре мене бивших царева и господе; овога ради потврдих ова писанија овим господства ми златопечатником за утврђење. У лето 6920. (1412.) индикта 13. месеца јануара, 29.
Прије 145 година, у Требињу је 17. фебруарa 1874. рођен Јован Дучић, писац и дипломата, најзначајнији пјесник српског модернизма и најзначајнији лиричар златног доба српске књижевности.
”Господине брате мој…”—започиње у Београду 22. марта 1882. својеручно писано писмо двадесетосмогодишњи, од 1868. кнез Србије, а тада суверени краљ Милан свом ”колеги”, четрдесетшестогодишњем краљу Давиду Калакауи, који је у то доба већ 13 година седео на престолу Хаваја…
`Свијет` је славио сто година од краја Великог рата, највећег војног сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји свијета, Срби су славили сто година самоукидања, самоколонизације и самоокупације властите државе и домовине, народа и цркве. Славили су сто година од укидања двије православне краљевине Србије и Црне Горе, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног вавилонског државног и културног пројекта КСХС.
Према овом документу из 1945. године, комунистичке власти су одмах почеле да раде на „учвршћивању” календарске Нове године „као народног празника”, а све у циљу да се „помогне, сузбије и одврати пажња од светковања божићних празника”, нарочито „код деце и омладине”. (документ у прилогу)
Укратко: све што су срчани, храбри и мудри Срби у минула два века стварали, сакупљали, сабирали, све што су укрупњавали у целину, враћали стопу по стопу земље коју су нам туђинци отимали, стварајући тако широку српску државну заједницу, све што су вековима обнављали, неговали, бранили и одбранили у суровим ратовима – све је то уништено у доба наопаке комунистичке владавине.
Одабир тематике и подршка снимању оваквих филмова показују да је држава (као главни спонзор кинематографије) заинтересована за филмове у којима се неће величати снага, херојство и величанствене победе српске војске и Срба као народа, већ да је тежиште на приказима патње, муке и страдања и то на такав начин да се ова патња приказује као претерана, а губици ненадокнадиви, релативизујући и смисао саме борбе.
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
25. новембра 1918. године у Новом Саду Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих словена Бачке, Баната и Барање доноси одлуку да се одвоји од Угарске и припоји Краљевини Србији. Дан пре – 24. новембра 1918. године скупштина у Руми такође доноси одлуку да се Срем припоји Краљевини Србији.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…